Nedavno se jedna korisnica Fejsbuka obratila svojim prijateljima na društvenim mrežama sa pomalo čudnom molbom. Želela je da napravi kućicu za uličnog psa koji već 10 godina živi sam na ulicama Zaječara.
Sanja je više puta pokušavala da pomogne ovoj kujici po imenu Lea, ali kao da ona nije želela pomoć. Dani i noći su postajale sve hladnije, a stara kuja je uporno lutala gradom i uvek se vraćala u svoj „dom“. Tri stepenika ispred vrata koja niko ne otvara. Tačnije, žena koja tu povremeno dolazi takođe ima psa koji nikako ne podnosi Leou. Jednom ju je čak i napao i izgrizao i od tada Lea ima veliki ožiljak i nedostatak većeg dela usne. Ipak, žena joj pomaže tako što joj ponekad daje hranu.
Leu hrani nekoliko ljudi iz ulice, ali ona je uporno ničiji pas. Prošla je program CNR udruženja Beta iz Zaječara. I dalje ne voli povodac, želi da je slobodna, ali i da ima prostor koji je samo njen, a to su upravo ove stepenice.
Pročitajte i ovo: ŠUGICA I SEDAM PATULJAKA! – Najlepša priča koju smo čuli! (Part 1)
Svaka kućica ili sklonište koje bi joj Sanja i Ana iz Bete napravile, ova je gledala sa nepoverenjem i nije želela da koristi. Godine provedene u samoći na ulicama Zaječara su učinile svoje. Lea je bila veoma nepoverljiva prema ljudima. Niko ne može ni da predpostavi šta je za sve te godine doživela i pretrpela. Život uličnih pasa sigurno nije za preporuku.
Ovu kuju znaju mnogi Zaječarci. Neki je se sećaju i iz vremena kada su išli u srednju školu. Poneki od njih kažu da nije uvek bila previše druželjubiva ali ko bi joj zamerio posle takvog života. Neki, koji se s vremena na vreme vrate u ovaj grad obavezno obiđu i nju. A ona je još uvek tu, na istom mestu.
Pročitajte i ovo: NEMAR ILI NEMOĆ – Koliko dugo će izdržati ovaj pas?
Sanja je dobila puno saveta. Neke je i primenila i najzad je uspela. Fotografije koje nam je poslala svedoče da je kuja ušla u kućicu. Izgleda da je sada zadovoljna. Mada, teško je pročitati neka lepa osećanja na tom izmučenom licu. Ovo nije konačno rešenje. Sanja želi da joj napravi udobnu drvenu kućicu u kojoj bi mogla da se skloni od snega i hladnoće. Međutim, plaši se da će je neko ukrasti. Toliko o humanosti i poštenju ljudi. Hvala Sanji na upornosti i brizi. Hvala joj i što je pored povrede noge imala snage i želje da pronađe Leu i fotografiše i tako podeli ovo iskustvo sa svima nama.
Ostaje još samo jedno: da se nesrećnoj Lei nađe pravi dom u kome će mirno i sigurno provesti ostatak života. Koliko je to zapravo teško – ili lako, s obzirom na Leinu potrebu da ostane slobodna i ničija?
Foto: Sanja Bibby
