Priroda nas na različite načine poziva da joj se vratimo. Toliko smo zaokupljeni tehnologijom, gradskim životom ili nekom trkom za još više svega što nam stalno nedostaje da zaboravljamo na to ko smo i gde smo. Bila je potrebna katastrofa svetskih razmera kao što je pandemija koronavirusom da bi se mnogi od nas otreznili i počeli da gledamo stvarnost pravim očima.
Tako je i Tijana Radivojević sa svojim prijateljima počela mnogo više da se druži u prirodi nego preko društvenih mreža. Svakodnevno su odlazili na Frušku goru i tamo su redovno viđali malu crnu kujicu. Kujica je bila u prilično lošem stanju, nepoverljiva prema ljudima, nedostajala joj je dlaka na pojedinim delovima tela, stalno se češala… Ipak, malo po malo, zaljubili su se i dali joj ime Šugica.
KAKVA DIVNA BRAĆA! – Slobodan i Bogdan hranili ulične kuce i mace u ledenom Nišu
Tijana i njeni prijatelji su odlučili da joj pomognu. Počeli su da je leče od demodeksa kako bi joj se povratila dlaka i prestalo češanje. A onda su primetili znake koji su ukazivali na to da će Šugica uskoro dobiti bebe!
I zaista, posle nešto više od mesec i po dana Šugica je predstavila svoje potomstvo. Sedam crnih, preslatkih pufnica. Sedam patuljaka iz Fruškogorske šume! Prijatelji koji su redovno posećivali deo u kome je živela ova mala porodica ih je sada hranila, davala tablete protiv parazita. Okupila ih je priroda, ljubav prema životinjama i odlučnost da pomognu koliko mogu.
Kao i u svakoj bajci, uvek se pojavi ličnost koja sve kvari. Iako je sve izgledalo savršeno za Šugicu, sedam patuljaka i za Tijanu i njene prijatelje idili je uskoro došao kraj. Neko od vikendaša je prijavio ovu malu porodicu Novosadskoj Zoohigijeni. Jednog dana, mama i njenih sedam patuljaka su pohvatani i odvedeni u prihvatilište. Fruška gora je utihnula. Postala je dosadna. Nestalo je razdragano jurcanje, sitne svađice braće i sestara, radovanje kada vide svoje ljudske prijatelje…
FENOMENALNA IDEJA – Ponuda koja se ne odbija
Tijana i prijatelji su bili očajni. Pamte strah, tugu i zbunjenost u njihovim očima u trenucima kada su ih ljudi iz Zoohigijene hvatali i odvodili iz njihovog doma. Bili su slomljeni činjenicom da su nemoćni da spreče ovakvu strašnu nepravdu.
U sledećem tekstu o Šugici i sedam patuljaka saznajte šta su Tijana i njeni prijatelji učinili kako bi ponovo spasli i ponovo okupili ovu malu nesrećnu porodicu.
Pročitajte i kako se Šugica nosila sa svojom bolešću.
Nema vise ljudi da dolaze na moju Frusku Goru u setnju i daju mi ili ostavljaju hranu… Veliki cupavi se ljuti na njih sto je bacaju i kazu da se priroda mora cuvati a ne prljati, a ja ne shvatam kako on moze da me voli, a da se zali sto bacaju to DJUBRE iz kog ja uvek iskopam nesto za jelo…
Ali posto je zima i skoro da nema ljudi, tako sam i smrsala, pa mi je organizam postajao sve slabiji a onda sam dobila taj DERMOMEK… Ne ne ne stani DENDONEKS… Mmmmmm KEKS… Ma cekaj koncentrisi se na pricu Shugice… nije DENDOKEKS… jbt ala ljudi komplikuju sa tim recima…
DE-MO-DEKS… E tako je 
Sad sam ga dobro izgovorila.
Ne treba suditi o drugima na osnovu njihovog trenutnog ponasanja i izgleda, dlaka dodje i prodje…
Nisam ja shugava i MRZIM TU REC!!!
Kada kazes da sam shugava to znaci da sam rodjena shugava, da sam oduvek bila shugava i da cu oduvek biti shugava i imam utisak da ljudi odustanu onda.
TO JE SAMO TRENUTNO STANJE, TJ. BOLEST KOJA SE LECI!!!
ALI ZA TO NEKO TREBA DA KUPI TAJ LEK I DA MI GA, A NE DA NAPRAVI TU FACU, KAO DA ME SE GADI!!! TO MI NISTA NE POMAZE, HVALA! ZADRZITE VASE GADJENJE ZA SEBE I OBIDJITE ME AKO NE ZELITE DA MI POMOGNETE!!!
Izvor: Facebook stranica “Kereća posla”
