Za izrazito mršave ljude se ponekad u šali kaže „da njihova pantljičara ima gliste“ i da je to razlog njihovog izgleda. Naravno, to nije tačna dijagnoza jer je ovakva simbioza nemoguća, ali pantljičare mogu da izazovu ozbiljne posledice u sistemu za varenje. Slično je i sa psima koji se infestiraju jednom vrstom trakastaih crevnih parazita koja se zove Dipylidium caninum.
Ovaj parazit izgleda kao dugačka traka i sastavljen je od segmenata koji se nastavljaju na glavu i vrat. Biologija se potrudila da svakom ovom segmentu obezbedi sopstveni reproduktivni sistem tako da se oni prilično brzo umnožavaju. Zato ove pantljičare mogu da dostignu dužinu i do 60 centimetara! Priroda im je obezbedila još jednu prednost. Svaki ovaj segment može da proizvede oko 200 jaja novih pantljičara. Zanimljivo je da Dipylidium caninum nema usta i sistem za varenje. Kada se svojim kukicama zakači na zid tankog creva celim telom apsorbuje hranljive sastojke iz okoline. Zato su i tako efikasni kada se radi o procesu mršavljenja domaćina. Što više pantljičara, to manje hrane za psa koji je zaražen! Jaja o kojima smo govorili kroz izmet izlaze u spoljnu sredinu i čekaju organizam koji im obezbeđuje sazrevanje. Verovali ili ne, taj organizam je buva.
PROČITAJTE I:
I KOMARCI UBIJAJU, ZAR NE: Najbolja preventiva je sprečiti ujed komarca, a VIDITE KAKO!
Pantljičara Dipylidium caninum sama po sebi ne izaziva neke ozbiljne zdravstvene probleme osim naravno, ukoliko se ne radi o masovnoj infestaciji koja će dovesti do gubitka telesne težine. Ipak, ponekad može da izazove i ozbiljnija oštećenja tankog creva što se manifestuje krvarenjem i prisustvom krvi u izmetu zaraženog ljubimca. Veći broj parazita može da izazove blokadu creva, ponekad i povraćanje. U ispovraćanom sadržaju je moguće videti odrasle oblike parazita. Kod dugotrajnog prisustva pantljičare dolazi do poremećaja kao što su loš kvalitet krzna, letargija i generalno nezdrav izgled ljubimca. Relativno se lako tretiraju adekvatnim antiparaziticima koje treba da propiše veterinar.
Za zaštitiu od pantljičare
Za zaštitu od pantljičare Dipylidium caninum ali i drugih najčešćih unutrašnjih parazita preporučuje se periodična primena tableta koje ih efikasno uništavaju. Ovi preparati su laki za primenu jer su veoma ukusni za ljubimce i daju se na tri meseca. Posebno je važno psa očistiti od ovakvih parazita pre redovne vakcinacije protiv zaraznih bolesti.
Opasnost od ovog parazita je stalna s obzirom na veliku prisutnost buva u okruženju. Tako dolazimo do pitanja preventive. Sprečavanje zaražavanja ovom pantljičarom se svodi na zaštitu psa od prisustva buva. Naime, gotovo svaki pas koji ima buve po pravilu ima i pantljičaru u svom crevnom sistemu. Zanimljiv je način prenosa parazita. Ujed buve izaziva alergijsku reakciju koja može biti veća ili manja. U svakom slučaju, izaziva svrab i crvenilo kože. U zavisnosti od broja buva i osetljivosti organizma psa ovi ujedi mogu da dovedu do veoma komplikovanog stanja koje se zove alergijski dermatitis koji se manifestuje velikim svrabom, gotovo neprestanim češanjem ljubimca, opadanjem dlake i velikom nervozom i uznemirenošću psa. Zbog stalnog češanja, dolazi do povreda i ogrebotina na koži koje se često komplikuju sekundarnim bakterijiskim ili gljivičnim infekcijama. Sve u svemu, radi se o stanju koje je prilično komplikovano za lečenje, traje dugo i nije ni malo jeftino. Poseban problem predstavlja činjenica da je na prvom mestu potrebno očistiti psa od odraslih oblika buva, a potom i prostor u kojem živi od jaja, larvi i lutki buva. Ovo zahteva ozbiljan pristup problemu jer su jaja, larve i lutke veoma otporne u spoljnoj sredini i zapravo čine 90-95% populacije buva u okolini psa. Zapravo, samo 5-10% su odrasli oblici koje možemo videti i golim okom na psu.
Da se vratimo ujedu buve. Buve se veoma često nastanjuju na teže pristupačnim delovima tela i tu se hrane sisajući krv. Tu i dolazi do spomenute alergijske reakcije, a psi taj deo tela teško mogu da dohvate šapama kako bi se češali. Zbog toga se oni grizu pokušavajući da umire svrab. Dok se grickaju kako bi umirili svrab, psi pregrizu ili progutaju zaraženu buvu i eto belaja. Pantljičara je sa buvom dospela u organizam i lako dolazi do tankog creva gde započinje svoje parazitiranje trošeći hranljive sastojke koji su namenjeni psu. Naravno, proizvode nova jaja i nove pantljičare.
PROČITAJTE I:
ŠTA JE BOLJE: Odbiti ili ubiti krpelja, pitanje je sad?
Kada se sve ovo uzme u obzir jasno je da je najbolja zaštita od ovih parazita sprečiti ujed buve. Advantix® je preparat koji veoma efikasno ubija buve pre nego što ujedu psa i započnu svoju ishranu. Radi se o ampulici koja olakšava primenu. Kada se sadržaj nanese na psa veoma se brzo širi po dlaci i celoj površini kože i štiti ljubimca od buva. Zaštita traje 4 nedelje, a dokazana je efikasnost od 95 do preko 99%!
Kada ne vidite buve
Povremeno, čak i kada ne vidite odrasle buve na ljubimcu, treba uraditi pregled dlake i kože. Najjednostavniji test se izvodi uz pomoć češlja i belog vlažnog papira. Postavite papir ispod ljubimca i potom prođite češljem više puta kroz krzno psa istresajući sadržaj na papir. Ukoliko se među nečistoćama na papiru nalaze i razvodnjene tamnocrvene mrlje imate problem. One ukazuju na prisustvo izmeta buva, a samim tim i odraslih jedinki. Takođe, javlja se i crvena boja u izmetu jer se buve hrane krvlju.
Klimatski uslovi i životni prostor naših pasa danas mnogo više pogoduju razvoju i prisustvu buva u okolini. Slobodno možemo reći da više nema velikih sezonskih razlika u aktivnosti ovih krvopija. To automatski znači da zaštitu od buva treba sprovoditi kontinuirao, tokom cele godine i pojačati pažnju na eventualno veće prisustvo pasa u okruženju. Psi koji su nezaštićeni i imaju buve predstavljaju izvor jaja, larvi i lutki u okolini. U tom slučaju, češće pregledajte svog psa i potrudite se da ukoliko vidite odrasle buve ili tragove izmeta u dlaci što pre potražite pomoć veterinara.