Kako se ocenjuje vrednost čoveka? Prema njegovoj kući? Prema njegovom automobilu? Prema njegovoj odeći? Prema broju njegove dece?
Ukoliko su ovo vaši kriterijumi, onda Žarko Žare Milošević nema da ponudi ništa, što bi od njega napravilo „vrednog“ čoveka. Tako je i umro, ne ostavljajući svetu ništa vredno.
Umesto automobila, Žare je vozio jedan krš, koji je s optimizmom nazivao biciklom. Umesto u kući, on je živeo u ruini bez vrata, izložen promaji iz rupa koje zjape. Nameštaj? Nešto nalik drvima za potpalu. Odeća? Iznošeni mantil usred zime i par cipela u raspadanju. Deca? Doći ćemo i do toga.
PROČITAJTE I:
“TATA ULOVIO BAMBI”: Postavljena fotografija deteta sa UBIJENIM LANETOM! (VIDEO)
LJUBAVNOJ PRIČI DOŠAO KRAJ: Klepetan se VIŠE NIKADA NEĆE VRATITI svojoj Malenoj! (VIDEO)
HVALA TI DOBRI ČOVEČE: Ovaj sveštenik iz Brazila nesebično POMAŽE PSIMA SA ULICE! (VIDEO)
Žare nije uvek živeo tako. I on je, kao i drugi imao profesiju, imao je prijatelje, društvenu sredinu. Svakako, kroz život se probijao više loše nego dobro, ali nije li to tako sa svima ovde? Sve do onog dana, kada ga je sudbina nemilosrdno pogodila, Žare je živeo život kao i svi drugi.
U njegovom promajnom Ništa od prebivališta nedostajalo je praktično sve, pa čak i najosnovnije stvari kao što su voda ili toplota. Toplota mu je najviše nedostajala zimi, ali isto i leti – jer, čoveku je uvek potrebna toplina, svejedno koliko je napolju vruće, zar ne?
Imao je samo još nešto, što bi mu posle ove užasne tragedije poslužilo kao neka vrsta spasa, nešto što mu je davalo razlog da živi: njegovi psi. Tridesetak na broju, koji su se u toku vremena doselili kod njega i ležali su svako veče sa njim dok je noćio na gomili prljavih krpa. Zajedno sa njim su gledali zvezdano nebo, kroz napukle grede koje su nekada držale krov, i grejali ga zimi svojim telima i svojom ljubavlju spasavajući ga od sigurne smrti, od hladnoće.
Njegovih trideset pasa, koji su mu lizali so iz očiju kada mu je ćerka umrla od neizlečive bolesti, a Žare verovao da i on treba da umre, sada su mu bili sve na svetu. Džukci, džukele, skovle – bez obzira na pogrdna imena koja im daju ljudi, ova nežna, saosećajna bića bila su za Žareta spasioci njegovog života, spasioci duše, njegova porodica. Za porodicu činimo sve. Delimo krevet, delimo hleb. I spasavamo jedni druge iz nevolje.
Jednog užasnog dana, Žare je dobio priliku da uzvrati psima za sve što su učinili za njega. Jednu njegovu kujicu oteli su šinteri i odveli je u stacionar za pse u gradu V. Bilo je to dugo putovanje za Žareta koji je imao samo zarđali, klimavi bicikl, ali za svoje pse bi išao i do Meseca, ako treba, peške. Došavši u V., Žare je pretio i molio, vikao i moljakao, ali nije se maknuo sa kapije pre nego što je ponovo dobio svoju kujicu. Logor smrti je to, rekao je kasnije držeći životinju u rukama i ljubeći je sa olakšanjem, ali i sa užasom zbog prizora koji je tamo video.
Žare je umro. Pre nekoliko nedelja je otišao za svojom ćerkom. Živeo je pored Glavnog jezera u Beloj Crkvi, tamo gde u toku leta bezbrojni turisti iz Beograda i obližnjih zemalja dolaze i žive u vikendicama, voze pedaline, kupaju se, brčkaju, smeju. Umro je jer su mu bubrezi zatajili, nakon što je posle jednog napada neizdržljivih bolova bio operisan i zatim otpušten iz lokalne klinike.
Šta li je mogao da pomisli, neposredno pre nego što je zauvek zatvorio oči i oprostio se od zvezdanog neba koje je gledao kroz grede propalog krova, postavši i sam zvezdani prah?
Da li se do poslednjeg daha poslednjim snagama borio protiv smrti, jer je znao da će bez njega njegovi psi ostati nezaštićeni u ovom surovom svetu?
To nikada nećemo doznati. Psi ćute i čekaju.
Kako se ocenjuje vrednost čoveka? Prema njegovoj kući? Prema njegovom automobilu? Prema njegovoj odeći? Prema broju njegove dece?
Recite nam.
Posle Žaretove smrti, grupa dobrovoljaca čini sve da bi Žaretovim psima obezbedila dom. Ne i trebalo da psi padnu u ruke interima. Žare to sasvim sigurno ne bi želeo. Desetak pasa je već zbrinuto, ali ostalo je još mnogo pasa kojima treba dom. Ukoliko želite da udomite nekog od Žaretovih pasa, molimo Vas da se obratite Snežani Mikulić preko Messenger-a: https://www.facebook.com/smikulic
POGLEDAJTE BONUS VIDEO SA PETFACE YOUTUBE KANALA:
