– Čupa je pas koga sam sa drugaricom sklonila sa ulice krajem avgusta prošle godine. U to vreme drugarica i ja smo bile u stanu na Novom Beogradu i u šetnji jednog petka uveče, sasvim slučajno smo naišle na psa koji nam je na prvi pogled izgledao suviše lep da bi bio na ulici, a ovu sumnju je opravdao i divnim karakterom, jer je odmah prišao da se mazi. Pozvale smo ga sa nama i pratio nas je do restorana gde smo poručile hranu za poneti. Dok smo čekale porudžbinu, on se mazio sa drugaricom i u jednom trenutku je skočio, stavio joj obe šape na ramena i spustio glavu na njene grudi. Meni su istog trenutka krenule suze i tad smo definitivno rešile da ga po svaku cenu dovedemo u stan i ujutru ga odvedemo na čitanje čipa, uverene da je nekome pobegao. Trebalo nam je malo hrane da ga zadržimo celim putem, jer se zatrčavao na grupice ljudi i ponašao se kao da nekoga traži, priseća se za naš portal Mirjana.
Kako nam je dalje objasnila, ona i drugarica su ga dovele u stan, okupale, a ujutru su otišle do veterinara gde se ispostavilo da nema čip. Ali, nešto je imao – upalu ušiju, veliku ranu od ujeda psa kod repa i gljivično oboljenje na jednom uvetu.
– U stanu se ponašao savršeno, pa smo nastavile da mu tražimo vlasnika. Pronašli smo Dijanu, koja ga je viđala pre nas i oglašavale ga dva meseca. U međuvremenu su sve povrede sanirane i pas se vidno oporavio. Dana kad smo ga pronašle nije sam mogao da se popne do petog sprata, već ga je drugarica donela u rukama od četvrtog, kaže nam Mirjana.
STRAVIČNO NASILJE U KRALJEVU: Pronašli psa sa odsečenim nogama!
Iako je i više od pola života imala psa, Mirjana u tom trenutku nije ni razmišljala da uzme novog psa, već je pomagala Kseniji u oglašavanju, hranila i izvodila Čupu, igrala se sa njim, ali i dalje ostala ubeđena da je sve samo privremeno i da će im se javiti vlasnik.
– Posle dva meseca postajalo nam je jasno da se vlasnik očigledno neće javiti i počele smo da sumnjamo da je pas izbačen namerno. Nakon što mi se podsvesno zavukao pod kožu svojim ponašanjem prema ljudima, deci i drugim psima, odlučila sam da ga povedem sa sobom u Železnik gde bi imao dvorište i ne bi bio sam dok sam ja na poslu. U toku selidbe sam primetila njegov strah od automobila i brat je morao da ga unese u auto kako bismo stigli u Železnik, jer sam nije hteo da uđe ni za hranom ni na molbu, nikako. U oktobru sam ga čipovala na sebe i vakcinisala, jer mi je bilo jasno da više ne mogu i ne želim da se odvojim od njega. Navikavanje je prošlo dobro, iako nije želeo da prihvati kućicu, spavao je sa mnom u kući, a preko dana bio u dvorištu. U januaru je počeo da beži, ali se vraćao istog dana svaki put. Pokušala sam da radim sa njim, šetala ga minimum dva puta dnevno i igrala se sa njim kad god sam mogla, u slučaju da je višak energije bio krivac za bežanje. U martu je dva puta pobegao na čitavu noć i tada sam odlučila da stavim novu ogradu i zakazala mu kastraciju. Nabavila sam i broj dresera po preporuci ukoliko se problem ponovo javi, dodaje Mirjana!
BEOGRAD: Jovana traži Putika već 3 meseca i nudi 500 evra za onog ko joj pomogne!
Dva dana nakon što je ograda završena, Čupa je ponovo nestao i te srede 22. marta mu se gubi svaki trag. Od tog popodneva, kada je saznala da je pobegao, Mirjana ne prestaje da pretražuje oba dela Železnika i okolinu.
– Nestanak je prijavljen veterinaru 24.marta ujutru, posteri su izlepljeni po bližoj i daljoj okolini, čak i na drugim krajevima grada, ali od Čupe ni traga. Po savetu ljudi koji pomažu napuštenim životinjama pretražili smo i sva romska naselja u blizini ali i dalje, sve do Banovog Brda i Čukaričke Padine i niko ništa ne zna o Čupi. Kontaktirala sam nebrojena udruženja, pojedince, proveravali smo azile u Ovči i Rakovici, iako je pas čipovan, ali njega nigde nema. Dojave su sve ređe, solidnih tragova više skoro i da nema i ja ne znam šta dalje da radim. Nikada do sada nisam bila u ovakvoj situaciji, prvi put se srećem sa ovakvim osećajem bespomoćnosti i neizvesnost postaje neizdrživa. Želim i dalje da verujem da je dobro, čak i ako ga je uzeo neko kome ne pripada ,ako je to cena, ali želim i da apelujem na sve ljude da ukoliko ga vide ili čuju bilo šta o njemu, što mi može pomoći da ga nađem, jave što pre. Čupa je za ovih kratkih sedam meseci postao moja porodica i nedostaje mi svakog dana. Koliko god obeshrabrujuće bilo, ja i dalje proveravam svaku dojavu, tražim ga svakog slobodnog trenutka i i dalje se nadam da će pronaći on mene, ako ja njega ne uspevam ovoliko dugo. Molim vas da nam pomognete da opet budemo zajedno, tuga sa kojom se čovek budi bez svog ljubimca je nešto što vam slama srce svakoga dana, rekla nam je Mirjana.
Čupa je većeg srednjeg rasta, sada ošišan u tipu labradora, ali sa njuškom nalik terijeru, svetlo žute je boje, uši su mu za nijansu tamnije, mršaviji je od labradora i rep mu je tanji. Mlad je pas od oko godinu i po dana, obožava decu i ljude i dobar je sa svim psima koji nisu agresivni prema njemu.
– Molim vas pomozite nam da se ponovo sretnemo, ja znam da se on izgubio i da ako ga neko nije uzeo pokušava da se vrati, rekla nam je za kraj razgovora!
Hajde da Čupu vratimo tamo gde mu je i mesto – u topli Mirjanin zagrljaj! PODELITE!
KONTAKT OSOBA: Mirjana Ilić
