Neki ljudi nisu za to da imaju ljubimce. Jednostavno ne razumeju da im je potrebno pružiti ljuba, pažnju i brigu do kraja života bez obzira u kakvom se stanju nalazili. Pretužna priča o kujici Luniti najbolje potvrđuje neodgovornost i bezosećajnost nekih ljudi.
Ona je pronađena na ulicama grada salta u Argentini. Ležala je na pločniku prikačene na oronula invalidska kolica i pelenom sa jednostavnom porukom na parčetu kartona. „Ne mogu više da brinem o njoj. Zove se Lunita.“ – pisalo je u poruci.
Pročitajte i ovo: KADA NEMA LJUBAVI: Prepešačila 60 kilometara da bi pronašla vlasnike, a oni je ponovo odbacili.
Kada su je preuzeli volonteri lokalnog udruženja za zaštitu životinja suočili su se sa velikim zdravstvenim problemima kod Lunite. Mršava, dehidrirana, slaba sa oboljenjima mokraćnih puteva. Smeštena je u hraniteljsku porodicu kako bi joj se pronašao odgovarajući dom. Ali, niko se nije javljao da je preuzme.
Ipak, jednog dana javila se porodica iz SAD- a koja je želela da je usvoji. Posle akcije prikupljanja novca za njen put, Lunita se obrela u Americi. Nažalost, stvari nisu krenule na bolje za Lunitu. U novoj porodici nisu znali, ili nisu bili spremni da joj pruže odgovarajuću negu. Lunitino zdravstveno stanje se pogoršalo. Dobila je tešku stafilokoknu infekciju od krevetića koji je bio prepun grinja.
Tada se pojavila druga porodica koja je preuzela Lunitu. Do tog trenutka, ova nesrećna kujica je izgubila gotovo svu dlaku a sve je teže disala. Novi vlasnici i veterinari su učinili sve kako bi joj pomogli. Izveli su nemoguće. Lunita je zalečena i počela da se oporavlja. Uskoro je počela da živi životom kakav je i zasluživala. Vlasnici su je vodili svuda sa sobom, mnogo su zajedno putovali, Lunita je prvi put videla sneg i stekla mnogo prijatelja i među drugim psima i među ljudima.
2018. godine je u krugu svoje nove porodice proslavila svoj 11. rođendan. Činilo se da je sve savršeno i da ništa neće pokvariti zajedničku sreću. To je bio jedan od najboljih dana u njenom životu. Mnogo porodičnih prijatelja i pasa su došli da slave sa njom. Srce male Lunite je bilo ispunjeno ljubavlju i zahvalnošću.
Nedugo posle ove proslave, sudbina je ponovo umešala voje prste. Lunitino zdravlje se naglo pogoršalo. Godine teškog života su uzele danak. Prebačena je u veterinarsku kliniku i stavljena na kiseonik. Ponovo se vodila borba za njen život. Kada god bi joj skinuli masku sa kiseonikom njen jezik bi poplaveo a ona počela da se guši. Slomljeni od tuge, njeni vlasnici su doneli najtežu odluku u svom životu.
Pročitajte i ovo: NAPUŠTENI BEZ STIDA I SRAMA: Još jedno svedočanstvo o tome kakvi ljudi žive pored nas.
Odlučili su da Lunita počiva u miru i ona je zauvek uspavana. Poslednje dane je provela okružena ljudima koje je najviše volela. Poslednju godinu svog teškog života je proživela onako kako bi svaki ljubimac morao da živi. Uz ljude koji je vole, paze, maze i brinu. Isto onoliko koliko svaki ljubimac voli svog vlasnika.
Izvor: dogfull.com
