Displazija kukova i laktova kod pasa

Displazija kukova i laktova podrazumeva specifične razvojne i druge anomalije koje obuhvataju zglob kuka, osnosno lakta. Ova bolest se pretežno javlja kod velikih pasa a najčešće se beleži kod nemačkih ovčara, zlatnih retrivera, labradora, rotvajlera i sličnih rasa. Razlog tome je velika telesna masa koja vrši pritisak na obolele zglobove kukova i laktova.

Displazija izaziva brojne i teške zdravstvene probleme. Spada u jedno od najčešćih dijagnostikovanih ortopedskih oboljenja kod pasa i izaziva noćne more odgajivačima i vlasnicima pasa. Displazija može dovesti i do degeneracije zglobova i nasledna je, te oboleli psi veoma često prenesu ovu bolest na potomke. Ovim se bolest širi i umnožava.

Simptomi
Kod displazije kukova javlja se greška pri razvoju, gde glava butne kosti i čašica na karlici ne odgovaraju jedan drugom. Često ni tkivo raspoređeno na kuku nije dovoljno zategnuto, te glava butne kosti leže labavo i nepotpuno se zatvara zglob.  Kod mladih jedinki se oboljenje teško primećuje i uglavnom se vide nepravilnost u hodu. Sa razvojem bolesti dolazi do još otežanijeg hodanja, psi teško ustaju iz ležećeg ili sedećeg položaja, izbegavaju kretanje i bolno se oglašavaj prilikom kretanja. Zbog neravnomernog opterećenja pojedinih delova zgloba, kukovi se više troše te dolazi do habanja hrskavice zgloba, zadebljanja čaure zgloba o stvaranja koštanog tkiva na zglobu. Sve navedeno izaziva hramanje i jak bol kod pasa. Kod težih oblika i zapuštenih slučajeva psi trpe velike bolove i potpuno prestaju da se kreću.

Dijagnoza i lečenje
Displazije kukova i laktova se dijagnostikuju kliničkim pregledom i rendgenskim snimanjem kod veterinara. Kod rasa za koje se smatra da su predisponirane na ovo oboljenje savetuje se procena stanja kukova i laktova koju obavljaju posebno licencirani veterinari. Ova procena se radi sa 6 i 12 meseci života ljubimca.

Na osnovu ovih procena blagovremeno se može pristupiti ranim oblicima terapije. S druge strane, sertifikat o zdravim zglobovima i laktovima omogućava ovim jedinkama izlazak na medjunarodne izložbe na kojima su ovakve potrebe uslov za pojavljivanje. Takođe, ukoliko se procenom utvrdi oboljenje, jedinka bi trebalo da se isključi iz reprodukcije kako se bolest ne bi širila na potomstvo.

U zavisnosti od stepena oboljenja, starosti i veličine psa kao i troškova lečenja pristupa se terapiji. Kako je reč o neizlečivom oboljenju, terapija se u ranim fazama oboljenja svodi na davanje medikamenata koji umanjuju bol, uz dodatak vežbi koje će ojačati muskulaturu i time smanjiti opterećenje na zglobovima i kukovima. Ukoliko se ustanovi da je pas gojazan, neohodno je redukovati telesnu težinu. Na tržištu postoji i medicirana hrana, koja je svojim sastavom formulisana da pojačava mišićnu muskulaturu i smanji gubitak hrskavice. One su izbalansirane i sadrže više sastojaka koji su bitni za funkciju zglobova kao što su glukozamin i hondroitin.

Nažalost, terapija smanjivanja bola ne daje dugoročno dobre rezultate jer se radi o progresivnom oboljenju, pa se pristupa radikalnim terapeutskim metodama. Prva hirurška tehnika podrazumeva odstranjivanje glave butne kosti pri čemu više nema kontakta glave i čašice kuka pa se tako obezboljuje ljubimac. Pas posle te intervencije koristi nogu uz nešto manje hramanje. Krajnja mera u terapiji artroze kuka a time i displazije kuka je ugradnja veštačkog kuka koja se može obaviti i kod nas. Trenutno se razvija hirurška tehnika pod nazivom inpičment  kojom se stružu vrhovi izraslina i tako obezbeđuje obezboljivanje ljubimca.

Preventiva
S obzirom da se radi najčešće o naslednom oboljenju najbolju preventivu predstavlja isključivanje iz procesa priploda onih pasa na kojima je utvrdjena pojava displazije na procenama putem radioloških snimanja u 6. i 12. mescu života.