Fišer papagaji spadaju u porodicu Agapornisa, odnosno „ljubavnih“ papagaja. Potiču sa Afričkog kontinenta i to iz Tanzanije, u području Viktorijinog jezera, iz Kenije, a u manjim populacijama se mogu naći u Ruandi i Burundiju. Žive u visoravnima na žbunastom drveću na nadmorskoj visini između 1100 i 2000 m i u grmlju savana. U poslednjih par godina, populacija fišera lagano opada zbog čestog lova i trgovine papagajima, pa ih u prirodi ima oko 100.000. Za sada nisu u opasnosti od istrebljenja, ali ako se ne bude vodilo računa, jednog dana bi ove ptice mogle da nestanu.
Izgled
Fišeri su mali papagaji koji izrastu svega oko 15 cm. Spadaju u grupu kratkorepih papagaja. Dominantna boja fišera je zelena. Obrazi i vrat su im narandžasto-crveni, a zadnji deo glave i teme boje rđe. Predeo oko očiju im je bele boje i bez perja, a kljun crven i snažan. Što se tela tiče, grudi su im narandžasto-žute, stomak i prednji deo žućkasto-zeleni, a trtični deo tela svetloplave boje. Krila i kratki rep su plavo-zelene boje, dok su im noge sive. Mužjak i ženka se ne razlikuju po koloritu, a stručnjaci mogu da odrede pol na osnovu rastojanja karlice od grudi, koje je neznatno šire kod ženki.
Ponašanje
Fišeri u svom prirodnom staništu žive u grupama od 20 do 80 ptica. Izuzetno su bučni, nisu stidljivi i vrlo su pristupačni. Ako se drže kao kućni ljubimci, izuzetno lako se naviknu na čoveka i vežu za njega. Vole da budu u paru, ali im je potreban i veliki prostor. Kada nađu svog para ostaju sa njim do kraja života. Obično su tolerantni prema pticama ili drugim životinjama sa kojima dele prostor. Lete brzo i precizno i oglašavaju se piskavim glasom. Ne mogu da nauče da pričaju, ali mogu da nauče da imitiraju neke zvukove ili melodije. Veoma uživaju u kupanju, kao i u tome da boravi van kaveza. Ako mu se ne poklanja pažnja u meri u kojoj on želi, u stanju je da pišti, doziva i ometa vlasnika u nečemu što radi, da bi stavio do znanja da je i on prisutan.
Oprema
Fišeri jesu male ptice, ali im je potreban veliki prostor da bi se osećale prijatno i slobodno. Kavez bi trebalo da bude većih dimenzija, naročito ako se drže dva fišera. U njemu treba da stoji posudica za vodu i hranu, a nije loše i staviti mu veću posudu napunjenu vodom koju će koristiti za kupanje. U kavezu još treba da se nalaze i letvice, ljuljaškice, kao i suve grančice drveta koje može da koristi za pravljenje gnezda. Mogu mu se ubaciti i igračkice, jer su vrlo društvene i vole da se igraju i grickaju stvari.
Ishrana
Prirodna ishrana fišera sastoji se u raznim vrstama semenja koje može da nađe u svojoj okolini. Uglavnom su to bobice, razno voće i pupoljci. Nekad je u stanju da uništi useve i obradivo zemljište. Kada se drži kao kućni ljubimac hrani se mešavinom semenja, suncokretom, ovsom, prosom, kukuruzom, sirkom, konopljom, svežim voćem i povrćem. Treba im obezbediti i dodatke ishrani u vidu vitamina i minerala radi jačanja imunog sistema.
Razmnožavanje
Sezona parenja fišera traje tokom suvog perioda u januaru, februaru, junu i julu. Ženka polaže od 3-6 jaja u gnezda koja mužjaci oblažu prućem i suvim grančicama. Uglavnom polažu jaja u šupljinama drveća, pukotinama i rupama. Inkubacija jaja traje 20 dana, a period potpunog operjavanja 32 dana. Mladi se zadržavaju pored roditelja 5 nedelja nakon što se izlegu, posle čega se odvajaju.
Zdravlje
Fišeri potiču iz toplih krajeva Afrike, tako da ne podnose hladnoću. Minimalna temperatura prostora u kojem borave ne sme da padne ispod 10 stepeni C, a ukoliko je fišer još uvek mlada ptica, 15 stepeni C je minimalna temperatura koju podnosi. Takođe, ne treba ga izlagati direktnoj sunčevoj svetlosti, jer mu ni to ne prija. Za dobro zdravlje, treba obezbediti i adekvatne uslove za život. Kavez uvek treba da bude čist, suv, sa svežom vodom i hranom. Vitamini i minerali su obavezni deo svakog obroka u cilju jačanja imuniteta. Treba mu omogućiti da se kupa svakodnevno jer obožava vodu. Razne bolesti se dobijaju i usled stresa kroz koji fišeri mogu da prođu. Treba smanjiti svakodnevni stres ptice na minimum, Treba mu pružati svu potrebnu pažnju, jer ako se oseti usamljenim, lako se nervira, povlači u sebe i može da dođe do samopovređivanja ili depresije. Uz pravilnu ishranu i besprekornu higijenu, fišer će živeti i do 30 godina kao privržen, prijatan i srećan ljubimac.
