Gojaznost je patološko stanje okarakterisano nakupljanjem tj. akumulacijom masti mnogo većom od potrebne za optimalno funkcionisanje tela. Pod gojaznom mačkom smatra se ona kod koje je telesna masa veća za 15 ili više procenata od normalne. Gojaznost je zajednički problem kod populacije pasa i mačaka, a procenjuje se da do 40% ljubimaca ima prekomernu težinu. Najčešća opravdanja koja se mogu čuti od vlasnika ljubimaca su da ima suviše gusto krzno ili teške kosti. Izgovor da je mačka previše srećna kada dobija poslasice u vidu slatkiša je svakako neadekvatan, jer se sreća vaše mace nikako ne meri brojem kilograma.
Simptomi
Glavni simptomi gojaznosti su uvećanje telesne težine, višak masti u telu (koji se može izmeriti u veterinarskoj ambulanti), otežana mogućnost kretanja, brz zamor i sl. Zbog povećanja telesne mase trpi koštano zglobni sistem pa se može pojaviti i bol prilikom kretanja. Gojaznost utiče i na respiratorni sistem pa se ovi ljubimci brže zamaraju i teže dišu. Zbog uticaja na kardio vaskularni sistem javljaju se i znaci koji upućuju na srčane probleme kao što je kašalj i apatija. Postoji nekoliko uzroka gojaznosti, a najčešće se radi o disbalansu koji nastaje između energije stvorene konzumiranjem hrane i na drugoj strani, smanjenje potrošnje te energije. To znači da mačka unosi više kalorija nego što ih može potrošiti. Komplikacije povezane sa gojaznošću mačaka uključuju čitav niz ozbiljnih poremećaja. Pre svega, tu su problemi sa koštano-zglobnim sistemom u vidu pojave artritisa. Jedna od čestih bolesti izazvana gojaznošću je i dijabetes, odnosno šećerna bolest koja sa sobom povlači mnoge druge, kao što su srčane slabosti, kožna oboljenja, problemi sa urinarnim traktom. Ova oboljenja prate i otežano disanje i kretanje, a sve usled prevelike količine nagomilanog sala. Sve to dovodi do smanjenog uživanja životinje u životu i smanjenog uživanja vlasnika u svom ljubimcu. Dakle, jasno je iz navedenog da gojaznost nije problem estetske prirode, već ozbiljan zdravstveni problem koji treba pre svega sprečiti, ali i lečiti.
Gojaznost postaje gotovo uobičajena kod ostarelih mačaka, jer oni sa starošću gube volju za kretanjem. Ipak, to ne znači da se treba pomiriti sa činjenicom da mačka u trećem dobu treba da bude gojazna. Naprotiv, pri pojavi ovakvih problema, treba obavezno potražiti pomoć veterinara i konsultovati se na koji način treba ljubimcu korigovati ishranu. Pored ovih uzroka gojaznosti, na koje vlasnik može uticati direktnije, postoje i oni manje vidljivi. Oni su vezani za neke druge zdravstvene probleme kao što su hipotiroidizam, hiperadrenokorticizam, kao i odsustvo promene u ishrani mačke nakon sterilizacije.
Dijagnoza i lečenje
Kod mačaka je, za razliku od pasa, nešto teže da se dobiju precizni podaci o idealnoj kilaži. Čak i za rasne mačke podaci o optimalnoj težini su ograničeni, a za mešance uopšte ne postoje, tako da treba proceniti idealnu težinu ili odrediti indeks telesne mase. Do nedavno su vizuelno posmatranje i fizička procena, kao i palpacija, odnosno pipanje, bili najjednostavniji i najefikasniji metod procene gojaznosti mačaka. Druga, skorija metoda bazirana je na jednostavnim, zoometrijskim merenjima, koja se mogu koristiti za predviđanje količine telesne masnoće kod mačaka.
Danas je lečenje gojaznosti prilično jednostavno. Poenta je da se pospeši gubitak masnog tkiva i spreči gubljenje mišićne mase. Na tržištu postoji čitav niz medicinskih dijeta koje omogućavaju ispravno smanjenje preterane telesne težine. Važno je znati da tzv. nulte dijete koje podrazumevaju drastično smanjenje unosa hrane nisu nikako preporučljive. Naprotiv, mogu napraviti mnogo više štete nego koristi. Medicinske dijete su formulisane da svojim sastavom obezbede sve neophodne materije za normalno funkcionisanje organizma ali i da spreče gojenje. Postoje dijete koje omogućavaju smanjenje težine kao i one koje obezbeđuju održavanje adekvatne telesne mase. Ovakva hrana treba da se primenjuje prema uputstvima i pod nadzorom veterinara uz redovne kontrole zdravstvenog status ljubimca. Pored odgovarajućeg sastava i količine hrane, u terapiji se preporučuju i fizičke aktivnosti koje će omogućiti gubitak masnih naslaga ali bolji ukupan status gojaznih mačaka.
Preventiva
Pravilna i uravnotežena ishrana predstavlja glavni preduslov sprečavanja gojaznosti kod mačaka. Kućno spremana hrana nosi mnogobrojne zamke pre svega zbog sastava a potom i pravilnog doziranja. Upravo zbog toga se preporučuje upotreba suve, granlirane hrane koja je spravljena prema potrebama ovih ljubimaca. Ova hrana se može nabaviti u pet šopovima i prilagođena je različitim uzrasnim kategorijama. Upravo o tome treba voditi računa priliko izbora. Hrana za mačiće je bogatija sastojcima koji obezbeđuju energiju u periodu rasta i sazrevanja. S druge strane, hrana za starije mačke sadrži smanjene količine masti pošto su metabolički procesi i potrebe ovih ljubimica nešto drugačiji. Na svim pakovanjima su propisane dnevne doze koje treba obezbediti ljubimcu kojih se treba pridržavati. Koliko dođe do povećanja telesne mase, ove doze treba korigovati, tj. smanjiti.
Navike u ishrani su takođe veoma bitne u prevenciji gojaznosti. Dnevnu dozu hrane treba podeliti na odgovarajući broj obroka. Ako se koristite poslastice i nagrade, one ne treba da čine više od 5% od dnevnih energetskih potreba i za istu količinu treba smanjiti količinu uobičajene hrane.
Ako imate neaktivnu životinju, koja puno spava, malo se kreće i ne želi da se zamara, prilagodite joj količinu osnovne hrane. Za mačke posebno treba koristiti preporuke za neaktivne životinje, obzirom da je većina mačaka zaista vrlo neaktivna jer se malo kreću i retko kad izlaze napolje.
Fizičke aktivnosti su veoma važne u održavanju adekvatne težine ali i fizičke forme. Ukoliko je mačka neaktivna, vlasnici su ti koji moraju da joj obezbede fizičke aktivnosti kroz igru.
O svim aspektima zdrave ishrane i fizičkih aktivnosti posavetujte se sa svojim veterinarom.
Najbolji način da se održi idealna težina ljubimca je hranjenje sa pravilno izbalansiranom i kompletnom hranom u kojoj će vaš ljubimac uživati. Šta podrazumeva osnovna ishrana mačaka, saznajte OVDE. Povedite takođe računa o energetskim potrebama mačke, kao i o količini hrane kojom bi trebalo hraniti ljubimca prema uputstvu za hranjenje. Uvek merite količinu dnevnih porcija hrane i nemojte nagađati. Ako koristite poslastice i nagrade, potrudite se da ih ne dajete više od 5% od dnevnih energetskih potreba i smanjite količinu obroka za toliko.
Kod mačaka je, za razliku od pasa, nešto teže da se dobiju precizni podaci o idealnoj kilaži. Čak i za rasne mačke podaci o optimalnoj težini su ograničeni, a za mešance uopšte ne postoje, tako da treba proceniti idealnu težinu ili odrediti indeks telesne mase. Do nedavno su vizuelno posmatranje i fizička procena, kao i palpacija, odnosno pipanje, bili najjednostavniji i najefikasniji metod procene gojaznosti mačaka. Druga, skorija metoda bazirana je na jednostavnim, zoometrijskim merenjima, koja se mogu koristiti za predviđanje količine telesne masnoće kod mačaka.
Ukoliko primetite da je vaša mačka gojazna, nikako je nemojte „bacati” na rigoroznu dijetu, već se obratite veterinaru koji će na adekvatan način odrediti koliko i na koje načine vaša mačka treba da izgubi višak kilograma. Kao i kod ljudi, potrebno je da joj se smanji unos kalorija i poveća fizička aktivnost, kao i da se utiče na njene navike. Poenta je da se pospeši gubitak masnog tkiva i spreči gubljenje mišićne mase.
