Zelena iguana dolazi iz tropskih područja južne i centralne Amerike. Zelena iguana se od ostalih vrsta iguana razlikuje upravo po boji po kojoj je i dobila ime. Zelena boja pokriva celo telo i dosta se lako prepoznaje. Zelena iguana je gušter, ali poznata je po svojoj odanosti vlasniku i mirnoći. Međutim, pored staloženosti, od iguana se može očekivati i tvrdoglavost.
Ovaj sjajan ljubimac biće dobar prijatelj svom vlasniku tokom celog svog života. Ipak, ne sme se očekivati od iguane da će po ceo dan uživati u krilu vlasnika, jer baš i ne voli fizičke kontakte.
Ukoliko se krene sa navikavanjem na držanje u rukama u ranoj mladosti, velike su šanse da se nauči da stoji na ruci i da se odaziva na svoje ime. Životni vek im je od 10-15 godina i može da naraste do 2 metra. Zelena iguana je prava atrakcija ukoliko krenete u šetnju sa njom, ali je obavezno držite na povocu.
Generalno se može reći da je zelena iguana mirna i stabilna, ali svaka jedinka je individua za sebe i može doći do odstupanja od ovog pravila. Veoma vodi računa da uzvrati istom merom, pa će se i ona ponašati u skladu sa tretmanom koji dobija od vlasnika. Iguana dostiže polnu zrelost do 18 meseca starosti. Najveću želju za parenjem ima u jesen, a ženka 8 nedelja nakon oplodnje u iskopanu rupu u zemlji polaže i do 40 jaja. Inkubacija traje 90 – 120 dana.
Oprema
S obzirom da zelena iguana može da dostigne dužinu i do dva metra potreban joj je veći životni prostor. Preporučuje se da terarijum bude barem duplo duži od dužine iguane, a tri puta viši. Ne sme se zaboraviti da iguana obožava da se penje po granama i platformama i da većinu vremena u svom prirodnom okruženju provodi na krošnjama drveća.
Odrasla iguana zahteva grane koje su prečnika 10 do 13 cm, dok je malim iguanama potrebno obezbediti grane koje otprilike odgovaraju obimu njihovog grudnog koša. Grane treba da budu postavljene što je više moguće horiznotalno, kako bi iguana mogla da se opusti na njima, ali i tako nameštene da može da se kreće po nivoima različite visine. Zbog toga je visina terarijuma veoma bitna. Za razliku od nekih drugih guštera, odrasle iguane se mogu čuvati i u odgovarajućim žičanim kavezima. To pre svega znači da otvori na kavezu treba da budu dovoljno mali kako iguana ne bi pobegla.
Deo opreme na koji treba obratiti posebnu pažnju jeste UV lampa koja mora biti sastavni deo svakog terarijuma u kojem se drže iguane. Iako imaju i funkciju dogrevanja životnog prostora, ove lampe imaju veliki značaj u važnim metaboličkim procesima koji omogućavaju pravilnu apsorpciju i ugradnju kalcijuma u njen koštani sistem. Iguane vole vodu pa im treba obezbediti i posudu sa vodom kako bi se s vremena na vreme okupala. Danas se mogu nabaviti i odgovarajuće podloge za terarijum koje se trebaju redovno čistiti i menjati. Temperatura na kojoj žive iguane, treba da bude između 18 i 30 stepeni C.
Ishrana
S obzirom da postoji više vrsta iguana treba se prilikom nabavke raspitati kakvu hranu im treba pripremiti. Postoje iguane koje se isključivo hrane biljnom hranom. Takav slučaj je sa običnom iguanom, dok je zelena iguana nešto zahtevnija po tom pitanju. Ishrana iguane zasniva se najviše na povrću ali im treba dodavati i razne insekte kao što su muve, skakavci ili neke vrste tvrdokrilaca. Rado jede zelje, radić, rukolu, brokoli, repu, tikvice, šargarepu, krastavac, ali i voće poput banane, dinje, papaje i manga. Hranu joj treba poslužiti iseckano ili iskidano na komadiće, a povremeno neka se na njenom meniju nađu tvrdo kuvana jaja, kuvani pirinač, hleb pa čak i voćni jogurt. Takođe, ishrani se 2-3 puta nedeljno mogu dodavati vitamini i minerali. U prodvnicama hrane i opreme za kućne ljubimce sada se mogu nabaviti i posebne smeše dehidrirane hrane koje zadovoljavaju sve potrebe iguana. Nikako se ne sme zaboraviti da je iguani potreban stalni izvor sveže vode, a posuda za vodu neka bude malo veća, jer će se zelena iguana rado i okupati u njoj.
Zdravlje
Najčešći simptomi koji se mogu uočiti kod iguana sa zdravstvenim problemima su otečeni ekstremiteti, različite promene na koži, crvenilo ili otok u ustima i dijareja. Bakterijske infekcije su dosta česte i uglavnom su prilično komplikovane za dijagnozu. Konjuktivitis se takođe može javiti ali se ispoljava gnojnim čepićima koji se stvaraju iza trećeg očnog kapka. Dijareja se pojavljuje kao posledica prisustva parazita ali i kokcidioze.
Čest zdravstveni problem kod iguana su rahitične promene na kostima kao i prelomi kostiju ekstremiteta. Ovi problemi nastaju zbog nedostatka kalcijuma i sunčeve svetlosti koja je neophodna za procese kalcifikacije. UV lampe su zato neophodne u prostoru u kojem žive zelene iguane. Problem se teško primećuje od strane vlasnika, pa se preporučuje periodičan redovan pregled kod veterinara.
