U prirodi, ribe same biraju hranu, dok u akvarijumima njihova trpeza zavisi isključivo od vlasnika. Da im ne bi nedostajao ni jedan od sastojaka bitan za dug i zdrav život, kao što su belančevine, ugljeni hidrati, vitamini i minerali, savetuje se korišćenje raznovrsne hrane. Od presudnog je značaja za ribice koje žive u slatkoj akvarijumskoj vodi, hraniti ih izbalansiranom hranom koja odgovara njihovim vrstama. Primerena ishrana akvarijumskih ribica će ojačati imuni sistem, poboljšati njihov rast i spoljašnji izgled, ali i ohrabriti njihovu aktivnost u akvarijumu.
Budući da su većina ribica svaštojedi, može im se davati hrana kako biljnog, tako i životinjskog porekla. Najčešće se koristi takozvana SUVA HRANA, u koju spadaju listići, granulati i dehidrirani oblici žive hrane. Ova hrana je veštačka, pravljena na indsutrijski način, tako da ne bi bilo loše da se kombinuje sa zamrznutom ili živom. ZAMRZNUTA HRANA se može praviti i kod kuće. Tu spadaju, na primer, juneće srce sa aditivima, oslić i slično. Pod ŽIVOM HRANOM se podrazumeva sve ono što se u svežem ili živom stanju može ubaciti u akvarijum, kao što su crvići, mušice, povrće, ali i manje ribice.
KOLIČINA HRANE
Preterivanje sa hranom je jedna od najvećih grešaka koju prave vlasnici. Davanje prevelike količine hrane zapušava filtere, i omogućava ispuštanje toksina koji su štetni za ribe. Zato je potrebno da se prate upozorenja i uputstva na pakovanju. Naime, hrana koja se ne pojede počinje da se taloži na dnu akvarijuma i svojim raspadanjem počinje da muti vodu i da izaziva prekomerno bujanje mikroorganizama. Oni u najblažem vidu oduzimaju kiseonik akvarijumskim ribicama, dok zamućena voda može da izazove veliki broj infekcija.
Sa druge strane, hrana koja u prevelikim količinama dospe u organizam ribica, takođe može izazvati dosta komplikacija. Preterana ugojenost dovodi do slabe pokretljivosti ali i do oštećenja unutrašnjih organa kao što su želudac i jajnici. Zbog toga se preporučuje praktikovanje takozvane nulte dijete jednom u nedelju dana. Najpraktičnije pravilo je da im se ne daje više hrane od one koju mogu da pojedu za manje od pet minuta. Kada je vlasnik u nedoumici, bolje da im da manje, nego više.
UČESTALOST HRANJENJA
U prirodi ribe jedu kad god su gladne, i kad god im je hrana dostupna. Ukoliko ima mnogo izvora hrane, ješće i nekoliko puta dnevno. S druge strane, ukoliko su izvori hrane oskudni, mogu i do nekoliko dana da izdrže bez hrane. Iz ovog razloga, ribe su prilično prilagodljive i ješće kad god im se ukaže prilika za to. Generalno, ribama je dovoljan jedan obrok dnevno. Nije preterano važno u koje se vreme hrane. Ipak, pravilo da nema pravila, ne važi kada su u pitanju neke noćne vrste, poput somova. Njima treba davati hranu malo pre gašenja svetla. Ribicama biljojedima je potrebno davati češće hranu, jer nemaju velike kapacitete stomaka u kome bi skladištili hranu. Trebalo bi im davati nekoliko malih obroka dnevno ili im davati biljke koje mogu da grickaju. Mladunci i mlade ribe koje nisu potpuno porasle, zahtevaju češće hranjenje specijalizovanom hranom upravo za njih.
