Juče je u našu redakciju stigla potresna poruka iz Sokobanje. Nataša Kusulja nam je pisala i zamolila da objavimo njeno pismo kako bi što više ljudi saznalo za još jedan zločin nad nedužnim psima. Evo njene objave u celini.
Pročitajte i ovo: BOJI SE SOPSTVENE SENKE: Mesecima je na ulici, uplašena, nepoverljiva. Imali nade za nju?
Sokobanja, jutros. Otrovan mi je pas Džeki. Otrovan je još jedan pas, Džekijeva drugarica Una. Džeki je ovde 20 godina, tu se rodio, odrastao, branio teritoriju, upozoravao nas na nešto ili nekog kad laje, nikad nikog nije ujeo. Ako bi zalajao na nekog, dobro bi ga procenio, verovatno.
Nekome je smetao, kao i Una. Bio je star, jako star. Zamarao se. U zadnje vreme je samo legao i tek ponekad zalajao na nekoga ko mu se ne dopadne. Nadala sam se da će uginuti od starosti, sve do jutros, dok ga nisam pronašla otrovanog.
Juče sam ga zadnji put videla živog. Dat im je jak otrov, da su u najgorim mukama umirali. Zašto Bože? Eto da vidite šta se radi, još se i deca tu igraju. A monstrumu želim pakao od života, želim mu da završi još gore od ovoga ako postoji gore!
Još jedan dan u Srbiji sa neljudima. Šta nas još čeka?