Crno tržište prodaje pasa cveta, a ogroman broj neželjenih a jeftinih štenaca i odraslih pasa sa tzv pediogreom, neregistrovanih, zavšava na ulici i povećava broj napuštenih i mučenih, iskošćenih po ko zna koji put, sada kao žrtava lažnih prihvatilišta i naknadne preprodaje.

Ovo je veliki problem koji nikako da se reši, a čini se da se nažalost ljudi još uvek nisu opametili i počeli da izbegavaju neregistrovane i nelegalne dobavljače… Ponovo imamo jedan slučaj, koji je celu porodicu poremetio, i naneo im preveliku bol…

Kreću ogromne vrućine a vi imate ljubimca: Evo kako da mu olakšate leto!

POGLEDAJTE BONUS VIDEO SA PETFACE YOUTUBE KANALA:

SRCE DA VAM PREPUKNE! Pas već godinu dana čeka PREMINULOG vlasnika ispred bolnice! (FOTO)

Ovo je priča o jednoj Mili, koja je skončala zbog neodgovornih i bezobzirnih osoba koje preprodaju ljubimce.

– Ovo je Mila. Tri dana po dolasku kod nas i dva dana pre nego što je u mukama umrla. Sa nama je bila svega 5 dana, od kojih je većinu vremena provela kod veterinara koji su dali sve u svojoj moći da je izleče i spasu. Gospodin odgovoran za njenu smrt i njenu i našu patnju je V. N. sa Uba. Mila je bila deset sedmica stara, štene zlatnog retrivera, i moj poklon za 50i rođendan. Veliki sam ljubitelj zlatnih retrivera, Mila bi mi bila treći. Danas mi je rođendan, ne radujem se, ne slavim. Kada sam videla oglas za prodaju šteneta, mislila sam sudbina mi se nasmešila. Ja već decenijama ne živim u Srbiji. Da dobijem psa iz Srbije, šta više sa Uba, odakle mi je majka poreklom, familija mi još uvek tamo živi i gde sam najlepše dane detinjstva kod bake i deke provela, mislila sam, pa ništa bolje od toga ne može da mi se desi. U razgovoru telefonom sa gospodinom N. ispostavilo se da čak i žive blizu mojih, da se čak i znaju. Posle plaćene kaucije Mila bi bila transportirana do Budimpešte. Vozaču bi dali ostatak novca. To je bio dogovor i tako je i bilo. Vozač je stigao u rekordnom roku do Budimpešte, štene je bilo u transporteru za mačke/pse. Uz put nigde nisu stali, niko joj nije dao neophodnu pažnju. Tresla se u ćošku, umazana cela od proliva i povraćanja. Hranu i vodu koja joj je bila u transportnoj kutiji nije ni pipnula. Nadali smo se da je to sve šok od puta, odvajanja od majke, doma. Do sledećeg jutra nam je bilo jasno da je nešto ozbiljnije u pitanju. Nije jela, vodu koju je pila odmah bi povratila. Odmah smo je odveli kod veterinara gde je počela borba. Testovi, infuzija, čišćenje od parazita. Gliste koje su iz nje izašle bile su njene dužine. Ispostavilo se da joj je čitav sistem zatrovan i koliko su joj organi oštećeni ne može se znati. Od toga koliko su joj oštećeni je zavisilo da li će preživeti. “Veterinar” čije ime ne znam, samo pretpostavljam da je i on sa Uba, jer nije stavio obavezan pečat lične prakse pored vakcine koju joj je navodno dao. Vakcina protiv besnila je bila upisana al nije je primila. Datum rođenja takođe je pokazivao starost veću nego što zaista jeste. Čišćenje od parazita nije bilo upisano. Kada su je peti dan skinuli sa infuzije bilo je jasno da joj je došao kraj. U toku dana infuzija je još održavala u životu. Kada su mi je doneli kući i kad sam videla da ne može da stane na noge vrištala sam i molila da je vrate kod veterinara, da je uspavaju da ne gledam kako se pati. Ipak je ostala pored mene. Oči više nije otvorila. Samo je cvilela bolno s vremena na vreme. Tri sata sam sedela pored nje, mazila je bez prestanka. Plašila sam ako prestanem da je mazim umreće, nadala se ako nastavim onda neće. I samo je prestala da diše. Gospodinu N. sam poslala poruku. Nikad u životu nisam nikog nazvala tako ružnim imenima, proklela da mu se isto desi. Tražio mi je da mu pošaljem sliku mrtvog psa kao dokaz i izveštaj veterinara pa će vratiti novac. Krivio je sve i svakog drugog, on nije odgovoran. Zdravo štene ne umire posle pet dana, ja znam toliko. Izveštaje sam mu poslala, za sliku mrtvog psa sam mu rekla da se stidi sam sebe. Novac je vratio, to je najmanje. Na poruke da očekujem naknadu za troškove lečenja i kremiranja psa nije reagovao dok mu nisam ovo sto sad čitate poslala obaveštavajući ga da kao što sam obećala potrudiću se da o ovome što više ljudi sazna. Posle toga je poslao novac sa porukom (citiram) : “Niko nikome ne može garantovati dokle će živo biće ziveti”!!!
U našem domaćinstvu živi i dete 5 godina staro. Dete koje šeta komšijske pse i od treće godine čeka da dobije sopstvenu kucu. Ne bi bila njena al njoj je isto, sa nama bi živela, i ona bi je volela i brinula o njoj. Ja sam pedagog po zanimanju, deca ne smeju da se lažu. Ovog puta smo slagali. Rekli smo da se Mila vratila kod mame da ozdravi i ojača. Ona je čeka da se vrati, sanja da je ovde, trči iz sobe ujutro pa onda shvati da je bio san. Da je i dete uključeno I to je gospodin Nenadovic znao. Ja verujem u dobrotu, iskrenost i poštenje našeg naroda. Nikada se nisam razočarala u Srpskog coveka. Zato nisam ni sumnjala da je onako kako mi je rečeno. Krivim i sebe. Imala sam zlatne retrivere ranije, trebala sam da znam da ne kupujem psa od neregistrovanog odgajivača. Ovo je savet drugima, nemojte nikad. Janne mogu da izmenim učinjeno. Molim vas ljude koji ste ovo pročitali da podelite. Molim da ako je bilo ko u mogućnosti i zna gde se ovakvi slučajevi mogu prijaviti da me obavesti. Volela bih da se veterinaru koji je falsifikovao pasoš i podatke oduzme dozvola. Al i ako bi samo došlo do toga da gospodin N. više nikad ne proda ni jedno štene onda Milina smrt ne bi bila uzalud.