“Ova malena duša je jutros udarana motkom da bi je šinteri lakše uhvatili. Kada se ovako nešto dešava u sred bela dana u centru Smedereva možete li da zamislite šta rade kada ih niko ne vidi! A vi koji ste u toplom kafiću pili kaficu i gledali kako ovo štene biva mučki tučeno… pa ne znam gde će vam duša.”
Ovo je deo posta koji je nedavno osvanuo na Fejsbuku i koji nas je naveo da saznamo nešto više o situaciji sa uličnim psima u Smederevu. Iskreno, priče koje smo čuli nisu ni malo lepe.
U kontaktu sa autorkom posta, saznali smo da smederevski šinteri glume kauboje po gradu. Dvojicu od njih posebno izdvaja. Navodi da je svima poznato da tuku pse prilikom hvatanja, razvoze ih po obližnjim selima i njivama, pa čak i da iznuđuju novac od građana kako ne bi dirali pojedine pse na ulicama. Međutim kako bi im se stalo na put, stalno nedostaju materijalni dokazi kao što su snimci ili video zapisi.
Jedan od komentara ispod posta, a istovremeno i svedočenje o postupcima smederevskih šintera je veoma potresan: „Ja sam se otimala pre dve godine sa njima…Već je bio u mreži …?Uspela sam…pobegao je..Ali moj stres,tuga..?Došli su komunalni policajci ubrzo kod mene na posao…I hteli da mi pišu prijavu…Isto bih postupila uvek…Sve i da su me tužili za ometanje rada na dužnosti…“
OSTAO BEZ IKOG SVOG – Tužnog i uplakanog su ga odveli u azil
U razgovoru sa jednom volonterkom u gradskom prihvatilištu čuli smo da se situacija u poslednje dve do tri godine promenila na bolje. Prilično razignirano za petface.net kaže: “Upravnici u azilu su tu po kazni. Svi koji nešto zgreše na prethodnim funkcijama završe u azilu. Tako je već 15 godina”.
Do pre tri godine psi su u azilu držani vezani lancima, a nisu bile retke situacije da uginuli i nekoliko dana vise na tim lancima. Ulaz u azil je bio zabranjen, verovatno kako bi se stanje u njemu držalo daleko od očiju javnosti. Postepeno, uz pomoć nekoliko stranih organizacija, postavljene su kućice, krovovi… Za razliku od prethodnih upravnika, novi je pokazao mnogo više razumevanja za ove nesrećnike, pa se došlo do napretka.
GODINU DANA PATI U BOLOVIMA – Vlasnici se pravdali ličnim problemima!
Ipak, i dalje je nejasna politika grada oko problema uličnih pasa. Uhvaćeni psi se sterilišu ali nije poznato da li je pravilo da se obeleže i vrate na teritoriju na kojoj su uhvaćeni. Prema navodima volonterke, veliki psi uglavnom ostaju u azilu da čekaju udomljenje ili prirodnu smrt. Ovakva praksa se uglavnom pravda velikim odštetama koje grad plaća građanima za napade uličnih pasa. Čini se da nema sistemskog rešenja.
Činjenica je da će retko koje dete na pitanje: Šta želiš da budeš kad porasteš? – odgovoriti: šinter. Verovatno ovaj posao nije bio prvi izbor ljudi koji ga trenutno obavljaju u Smederevu. Ali to nije opravdanje za surovo i neljudsko ponašanje prema uličnim psima. Pre svega zbog toga što život na ulici, na hladnoći, u stalnoj potrazi za hranom, vodom i skloništem nije ni njihov izbor. Oni su na ulici jer smo ih mi ljudi pustili iz svojih domova, nismo ih sterilisali i prebacili smo brigu o njima nekom drugom. Dovoljno im je bede, nesreće i teškog života – ne trebaju im još i nasilni, bahati i surovi šinteri koji bi još i da ušićare na njihovoj tuzi.
Smederevci, pokrenite se i zaustavite ovakvo nasilje!
