Zaista je neverovatno koliko neki ljudi mogu da budu surovi i ispunjeni zlom. Priča o jadnom uličnom psu Buzu u Rumuniji govori baš o takvima kojima nije dovoljno što se neko pati i muči već žele i da sami učine nešto okrutno. Neljudi su se ponovo pokazali u svom svetlu.

Buzu je beskućnik, ulični pas koji već duži niz godina samim čudom opstaje na ulicama jednog Rumunskog grada. Iako ga niko ne primećuju, on nikada nije izgubio veru u ljude. Svakom prolazniku prilazi da ga pozdravi, da mu uputi topo pogled da ponudi utehu onima kojima je potrebna. Ali, ljudi koji tuda prolaze, ne vide Buzua. Nebitan je za njihove važne živote.

Pročitajte i ovo: ZAGRLJAJ U SVAKOJ PRILICI: Ljubav velike mačke i najvažnijeg čovek njenog života

Poneki ljudi ipak pokažu malo samilosti i pažnje. Donesu Buzuu malo hrane, doliju vode u staru prljavu posudu. Neko  mu je čak napravio kućicu od kartona. Postavio je i mali jastuk da bi Buzu bar malo osetio udobnost koju ne nose beton, prašina ili gola zemlja. Ta mala, raspadnuta kutija i jastuk su bilo sve što je Buzu posedovao.

Jednog dana, po običaju, posmatrao je ljude koji su prolazili. Jedna žena je pokazala interesovanje kada je videla tople i tužne oči koje su je gledale. Prišla je i pomazila Buzua koji se ponadao. Pomislio je: „Možda me ona želi, možda mogu da idem sa njom do njene kuće.“ I počeo je da prati ženu. Svojim malenim nožicama je žurio da je stigne, da je ne izgubi u šumi drugih nogu koje su žurno prolazile… ali nije uspeo da održi korak. Ponovo razočaran, počeo je povratak svom „domu“.

Pročitajte i ovo: MISLILA DA JE MRTAV! Žena učinila ono što niko nije uradio.

A tamo, na ulici, kraj zida bila je njegova kartonska kućica. Opljačkana. Nečovek mu je ukrao posudu sa hranom i jastuk. Njegovo jedino blago. Jedino što je imao. Legao je na beton, a svi mi treba da pokušamo da zamislimo tugu i očaj koji su ga preplavili. Ljudi koje je voleo i verovao im, ponovo su ga izdali.

Život na ulici je uzeo danak. Buzu je oboleo od šuge, nedostatak hrane i težak život su prouzrokovali probleme sa zubima. Spasioci su ga zatekli iznemoglog, prepunog buva, u bolovima od infekcije kože… u sada već rasturenoj kartonskoj kutiji na golom betonu. Činilo se da je odustao. Odustao od nade da postoji neko ko može da ga voli. Odustao je i prepustio se sudbini koja mu je namenila sporu i bolnu smrt.

Spasioci su sklonili Buzua sa ulice. Započeli su lečenje i tretmane koji su posle nekoliko nedelja doveli do oporavka jadnog psa. Buzu je ubrzo povratio poverenje u ljude i nastavio da živi u prihvatilištu sa drugim psima i macama slične sudbine. Najzad je i sudbina pokazala da može da donese i nešto lepo ovom jadničku.

Dobio je pravi dom. I to u Engleskoj. Danas živi sasvim drugačije. Živi u sreći i ljubavi. I ponovo ima jastuk i to ne jedan. Ljudi koji su mu pružili dom daju mu sve jastuke da uživa u njima i da mu nikada više ne bude neudobno.

Izvor:  fascinatingthings.net