Napušteni psi teško žive na ulicama, ali i često imaju najdivniju i najčistiju dušu. Agresivnost ispoljavaju kako bi prikrili svoj strah od nepoznatih ljudi, no istina je da su toliko dugo sami da ne znaju kako reagovati na ljudski dodir. Ove životinje samo žele ljubav, te čekaju pravu osobu koja će im ispuniti jedinu želju koju imaju. Savršen primer toga je i pas Nevile, mešanac Jack Russella i terijera.
Suzan je naišla na njegovu sliku dok je pretraživala lokalni website. Nakon što je videla psa, znala je da ga mora uzeti. Iako je već imala jednog spašenog psa kod kuće, nije mogla a da ne razmišlja o tome kako bi bilo dobro pomoći još jednom psu kojem je pomoć potrebna.
– Bilo mu je 10 godina i znala sam odmah da ga volim. Stajala sam tri sata u redu ispred spasilačkog centra kako bih bila sigurna da sam prva koja će pokazati interes za njega i odmah smo se povezali čim smo se pogledali.
JEZIV PRIZOR U AUSTRALIJI Kitovi se masovno nasukali na obalu Tasmanije, uginulo najmanje 90!
Nevile je pronađen kako luta ulicama, stoga niko nije znao njegovu prošlost. Zbog lošeg fizičkog stanja u kojem je bio kada je pronađen, pretpostavlja se da je imao težak život. Pas je bio teško istraumatizovan, podhranjen, a svi su mu zubi trunuli u trenutku kada je stigao u centar.
Suzan ga je odvela kući i odmah je posmatrala posledice Nevilove istorije. Iako se osećao sigurnim u svom novom domu, menjao bi ponašanje kada bi došlo vreme obroka.
– Verujemo da je bio korišćen za razmnožavanje i da je bio loše tretiran. Ranije bi se takmičio za hranu, jeo bi direktno s poda ili iz posude mog drugog psa – priseća se Suzan. Zbog ovakvog čudnog ponašanja, ona je trenirala Nevila da jede iz činije a otkada je naučio kako, prema činiji se odnosio kao prema sopstvenom vlasništvu. Dve godine kasnije, činija je i dalje njegova omiljena stvar na celom svetu i ne krije to. Nosi je sa sobom gde god da krene. Uz malu pomoć Suzan, Nevile čak činiju nosi u krevet i spava na njoj.
BLU IMA RUTINU NA KOJOJ BI MU MNOGI POZAVIDELI! On se svakog jutra… (VIDEO)
Njegova mama misli da ovakvo ponašanje ima veze s njegovim životom u prošlosti kada nije osećao sigurnost. Onda nije znao kada će dobiti svoj sledeći obrok. Sada kada se sve promenilo, Nevile je zahvalan što više nikada neće biti gladan.
– Mislim da nikada nije imao svoju činiju, a sada je shvatio da će uvek imati dostupnu hranu. Toliko me boli to što je zahvalan zbog obične činije. Mislim da mu predstavlja komfor i dom.
Opisujući psa kao „nežnog, mirnog i ukroćene duše koja je svugde sledi,“ Nevile je postao Suzanin stalni izvor sreće. Ona se nada da će njegova priča inspisati druge da udome starije pse: „Njemu je sada 12 godina, prilično je i gluh i ne vidi dobro, ali voli život.“