Oči pune suza, neverica… strah i tuga… Ovo štene, na početku života, doživelo je sve najgore što svakom živom biću može da se dogodi. Bio je ostavljen u trenutku kada mu je porodica bila najpotrebnija.
Postoje ljudi koji ponekad ne razmišljaju srcem i dušom. Problemi koji se sruče na njih su ponekad ogromni i u potrazi za rešenjima nekad postupaju na način koji nanosi bol i patnju onima koji ni na koji način nisu uzrok nevolje.
Pročitajte i ovo: Štene TRČALO za automobilom u NADI da će ga uzeti?
Ovo štene se jednog dana našlo na mestu u kojem nikako nije pripadalo. Njegovi vlasnici su došli, doveli ga u azil i gotovo bez reči tražili da bude primljen u ovo mesto tuge i bola. Radnici azila su ostali bez teksta. Teška srca, sa knedlom u grlu su prihvatili mališana i gledali za ljudima koji se nisu ni osvrnuli. Nisu želeli da sude, nisu želeli da budu ljuti… ko zna kakva je muka naterala ove ljude da se tako ponašaju…
Istog trenutka kada je ostalo samo štene je počelo da plače. Očito je da je bilo pretužno, da su mu nedostajali ljudi koje je volelo, porodica i dom u kome je živelo. Ljudi u azilu su mu dali ime Sidnej. Dani su prolazili, a tuga nije nestala. I pored brige i ljubavi koju su mu pružali ljudi u azilu Sidnej je svakog dana kopnio. Njegov plač nije prestajao.
Pročitajte i ovo: FILMSKO SPAŠAVANJE – Pas spašen od davljenja KOBASICOM i DRONOM!
I najzad, pojavila se nova porodica koja nije razmišljala. Tražili su baš Sidneja. Ubrzo je otišao u novi dom. Danas živi okružen ljubavlju i svi se nadaju da je zaboravio one koji su mu naneli toliko bola i tuge.
Uzimanje pasa i držanje ljubimaca nosi veliku odgovornost. Ne zaboravimo da smo upravo mi odgovorni za njihov život, zdravlje, za sreću i tugu koju proživljavaju sa nama. Problemi sa kojima se susrećemo su možda veliki i strašni, ali život prijatelja koji nam veruje i koji nas bezgranično veruje je mnogo važniji.
Izvor: nor-lur.ru
