Čovek i pas su najbolji prijatelji, a u prilog tome govore i brojna istraživanja. Tako stručnjaci tvrde da se čovek i pas povezuju kontaktom očima, baš kao majka i beba.
Kontakt očima između majke i bebe pojačava njihovu povezanost aktiviranjem hormona ljubavi i sreće – oksitocin , koji se luči u majčinom mozgu. Na taj način se stvara emotivna povezanost između roditelja i deteta i osnažuje negovanje i interakcija između mame i bebe.
Istraživanja su pokazala da se isti proces odvija sa čovekom i psom. 🙂
Tim japanskih stručnjaka došao je do zaključka da „zajednički pogled“ između psa i vlasnika može dovesti do indentične veze kao između majke i bebe, izazivajući ista osećanja, emocije i povezanost prema psu kao prema članu porodice.
Pročitajte još: Istraživanje: Radije bi usvojili ljubimca nego osvojili novac na lutriji!
Istraživači su se osvrnuli na to da, na primer, ovakva veza nije prisutna kod vukova, te da je moguće da je ovaj proces kod pasa moguć jer su psi pripitomljeni.
– Psi vode zajednički život sa ljudima jer su bili uspešni u mehanizmimima povezivanja sa ljudima, rekao je Dr Miho Nagasawa sa Fakulteta veterinarske medicine u Japanu.
Ljudi su, takođe, kroz evoluciju prolazili kroz povezivanje sa određenim vrstama, odnosno psima. Istraživanja su obuhvatila niz eksperimenata.
Psi su posmatrani 30 minuta u sobi sa svojim vlasnicima, a u zavisnosti od toga da li su ostvarili duži ili kraći kontakt očima sa vlasnicima, podeljeni su u dve grupe.
Pročitajte još: DOKAZI SU TU: Zbog ljubimaca smo i srećniji i zdraviji!
Primećeno je da je kod pasa koji su najduže gledali u oči svoje vlasnike došlo do povećanja oksitocina, a i kod vlasnika je u većim količinama lučen hormon sreće i ljubavi.
U narednom eksperimentu, nnekolicini pasa je naprskan oksitocin na nos pre nego što su ušli u sobu sa svojim vlasnikom i dva stranca, gde su takođe boravili pola sata, bez ikakve interakcije sa ljudima.
Otkriveno je da ženke duže gledaju u svoje vlasnike i da vlasnici ovih pasa više luče oksitocin. Nedostatak efekta na mužjake se, smatraju autori, može pripisati polnim razlikama u funkciji oksitocina.
Prvi eksperiment je ponovljen i sa vukovima, ali nije nađena veza niti isto povezivanje kao između ljudi i pasa, jer vukovi u komunikaciji sa ljudima ne koriste iste mehanizme kao psi.
