Psi kao i mi ljudi mogu da dožive istegnuće mišića, iščašiti zglob ili pokidati ligamente pa čak i polomiti kost u ekstremitetu. Meka tkiva o kojima govorimo su mišići, ligamenti i tetive. Većina ovih povreda nastaju od padova, tuča, udarca tupim predmetom, automobilskih nesreća. Bilo da su nastale u nekoj nesreći ili igri i zabavi variraju od blagih do krajnje teških i komplikovanih. Ovakve povrede se mogu desiti svakom psu, mada su neki i genetski predisponirani. Nije bitno da li se radi o malom belom psu kao što je maltezer ili bišon ili gigantskom psu težine preko 50 kg – svi oni mogu nastradati. Kada se javi šepanje, to je znak da ljubimac trpi bol i da što pre treba potražiti pomoć.
Blaga istegnuća ili uganuća će često spontano zarasti za par dana. Ipak, ukoliko niste veterinar, nemojte na svoju ruku lečiti psa ukoliko primetite da se ne oslanja na nogu duže od dva dana. Na prvom mestu, ne možete znati da li se radi o prelomu kosti ili povredi mekih struktura. Naprsnuća i lomovi zahtevaju rendgenološko snimanje i potom potpuno drugačiji pristup sanaciji povrede. Čak i ako se radi o povredi mekih tkiva, ona treba biti pravilno i kvalifikovano procenjena kako bi se primenila najbolja metoda lečenja.
PROČITAJTE I:
GUBITAK TEŽINE: Stanje koje može da prija, ali i POKAZATELJ SMRTNIH BOLESTI!
Glavni simptomi povreda su oticanje i bol. Mnogi psi imaju tzv. visok prag bola i dugo se neće žaliti i pokazivati neprijatnost koju osećaju. Generalno se psi retko žale na bol jer je to znak slabosti koji se ne sme pokazivati. U takvim situacijama je teško proceniti težinu povrede bez kvalitetnog pregleda.
Povrede se mogu manifestovati manjim modricama ili ozbiljnim otocima koji se javljaju i kod teških povreda kao što su rupture ili pucanja ligamenata. Kod težih povreda, ponekad se mora pristupiti i hirurškom zahvatu. Generalno, povrede mekih tkiva se teško dijagnostikuju. Rendgen aparat je u takvim slučajevima potpuno beskoristan. On se koristi kod povreda kostiju jer X-zraci ne mogu da registruju meka tkiva i promene na njima. Samo obučen veterinar može proceniti vrstu i obim povrede na osnovu otoka, bola i opsega kretanja koje pas ima oko povrede. U zavisnosti od povrede i temperamenta, ponekad se ovi pregledi moraju obaviti uz primenu anestezije.
Kod terapije ovih povreda najvažnije je mirovanje. Iako izgleda jednostavno ovo nije ni malo lako i sprovesti. Psima pre svega, ne možemo objasniti da moraju da leže, odmaraju, ograničeno koriste povređeni ekstremitet i sačekaju da se povreda sanira. Isto tako, čim prestanu da osećaju jak bol oni počinju da se ponašaja kao pre incidenta. A bol relativno brzo prođe zahvaljujući lekovima protiv bolova koje propisuje veterinar. Dan, dva posle terapije analgeticima psi počinju da odbijaju mirovanje kao deo lečenja. Mirovanje se može obezbediti ograničavanjem kretanja na malom prostoru u nekoj manjoj prostoriji. Ukoliko je neophodno, psa sa ovakvim povredama možete držati u transporteru. Izvodite ga samo kako bi obavio svoje fiziološke potrebe na kratkom povodniku i sa veoma malo kretanja. Ne dozovoljavajte mu upotrebu stepenica, kretanje na klizavoj podlozi i naravno, svako skakanje, trčanje i igru sa drugim psima ili životinjama u domu i okruženju. Ukoliko psa zbog velike težine ne možete nositi preko stepenica, napravite improvizovanu rampu po kojoj će se kretati.
Veoma je važno da se lečenje u potpunosti završi pre nego što se pas vrati uobičajenim aktivnostima. Ukoliko povreda nije potpuno sanirana može doći i do pogoršanja stanja, ponavljanja povrede, a to znači ceo proces ispočetka. Ponekad je za ponovljene povrede, potrebno i više vremena za oporavak nego kada se to dogodilo prvi put. Kod povreda mekih tkiva posebno je korisna primena fizioterapije. Fizikalne masaže, upotreba aparata sa laserom, bioptron lampe i hidroterapija će ubrzati proces oporavka.
Psi vole da se igraju, skaču, jure međusobno ili za nekim predmetom koji im bacamo. Zbog toga su stalnoj opasnosti da dođe do nekog sudara, udarca, proklizavanja ili uganuća. Sve to ne možemo predvideti niti na neki efikasan način sprečiti, osim da ih stalno držimo na kratkom povodniku i ne dozvolimo takve vesele aktivnosti. Ali to već nema nekog preteranog smisla. Da, opasnost od povreda mekih tkiva postoji, ali ukoliko znamo kako da postupamo sa njima i sarađujemo sa veterinarima koji ih leče, naši povređeni ljubimci će veoma brzo ponovo stati na svoje noge i nastaviti sa svojim omiljenim igrarijama.
