Sterilizacija mačaka predstavlja hirurško odstranjivanje materice i jajnika kod ženki. Radi se u opštoj anesteziji. Sterilizacija mačaka za svoj cilj ima sprečavanje razmnožavanja. Danas je to rutinski postupak koji se radi u gotovo svim veterinarskim ambulantama. Sterilizacija mačaka se može vršiti već sa šest meseci starosti. Sterilizacija se preporučuje uvek, osim ako vlasnik ima nameru da se bavi uzgojem potomstva.
Postoje mnogobrojne dileme vlasnika na temu sterilizacija mačaka. Vlasnici se pre svega pitaju kako će sterilizacija uticati na zdravlje i karakter njihovih mezimica. Postoje neki opšte prihvaćeni stavovi u veterini vezani za sterilizaciju mačaka.
Uticaj sterilizacije na zdravlje mačaka
U svetu veterine je davno potvrđeno da čuveni savet ” mačku treba pariti jednom zbog zdravlja” nema apsolutno nikakvo opravdanje i da je čak i pogrešan. Preporučuje se da se sterilizacija mačaka radi pre prvog teranja. Simptomi teranja kod ženki su glasno mjaukanje i uznemirenost. Takođe, mačka pokušava da izađe iz kuće po svaku cenu. Ako se mazi po leđima u ovom periodu, ona zauzima karakterističan stav. Bradu približi tlu, protegne glavu, a zadnji deo tela izdigne i pomeri rep, čime ističe polni organ. Ukoliko bi se mačka u teranju pustila napolje, ona bi dozivala mužjaka vrlo bučnim glasom koji podseća na plač malog deteta. Urinom, koji sadrži u sebi mirisnu poruku, ženke šalju informaciju da su spremne za parenje.
Sterilizacija mačaka pre prvog teranja ima za cilj da pre svega spreči bolesti mlečnih žlezda i reproduktivnih organa koje su jako česte kod mačaka. Sterilizacija mačaka se preporučuje i kod životinja obolelih od bolesti koje nisu vezane za reproduktivne organe, na primer kod onih obolelih od dijabetesa, epilepsije i štitne žlezde. Takve životinje ne bi trebalo ni pariti, ukoliko se oboljenje eventualno ustanovi pre prvog teranja. Dokazano je, da ako se mačke sterilišu pre ili eventualno posle prvog teranja, gotovo u potpunosti se sprečava nastajanje tumora mlečne žlezde. Tumori mlečne žlezde kod mačaka su u 95 % slučajeva zloćudni. Slabo reaguju na terapiju, a često daju i metastaze. Još jedno često oboljenje kod mačaka je gnojna upala materice. Vrlo je ozbiljna i ako se na vreme ne uoči ima smrtan ishod. Kada se sterilizacijom uklone materica i jajnici, sprečavaju se ovakvi problemi. Sterilzacijom se sprečavaju i neka, nešto ređa oboljenja reproduktivnih organa kod mačaka kao što su tumori materice i jajnika.
Kada se sterilizacija mačaka radi preventivno, na zdravoj životinji, oporavak je mnogo brži i kraći. Kada je životinja obolela od nekih od navedenih bolesti, njen organizam je oslabljen i iscrpljen i tada je sterilizacija operacija visokog rizika.
Takođe, sterilizacijom se sprečava i stres koji trudnoća nosi sama po sebi. Nije na odmet pomenuti da vlasnik sterilizacijom štedi i novac. Njena cena je mnogo manja u odnosu na troškove lečenja bolesti do kojih može doći ako se sterilizacija ne uradi.
Uticaj sterilizacije na ponašanje mačaka
Metabolizam sterilisanih ženki je nešto sporiji zbog nedostatka polnih hormona ali ako vlasnik vodi računa o ishrani debljanje se može vrlo lako izbeći. Tromost i nešto veća lenjost se ponekad pojavljuju kao posledica povećanja telesne težine kod sterilisanih mačaka. U prodavnicama hrane i opreme za kućne ljubimce postoje specijalne vrste hrane namenjene sterilisanim mačkama. Pored toga, povećanje aktivnosti, pa time i održavanje dobre kondicije i telesne težine se može postići i svakodnevnim vežbanjem u formi raznih igara. Sterilisane mačke koje izlaze van kuće nakon sterilizacije manje lutaju. Time se smanjuje mogućnost da dobiju neku od mačjih zaraznih bolesti od kojih neke prelaze i na ljude. Takođe, manja je verovatnoća da će stradati na ulici. Zbog prestanka delovanja polnih hormona postaju manje agresivne i mnogo nežnije i privrženije vlasnicima. Kod mačaka lutalica, sterilizacija mačaka je idealan način kontrole njihovog potomstva. Na taj način smanjuje se broj gladnih i bolesnih životinja na ulicama.
Nega pre i posle sterilizacije mačaka
Što se tiče priprema pre operacije, neophodno je da životinje gladuju 24 časa i 12 časova da ne piju vodu. Za bezbrižni odlazak mačke do veterinara, najbolji je koristiti transporter, u kojem će se ona biti sigurna tokom vožnje ili nekog drugog oblika transporta. Nakon operacije ženku treba držati na toplom jer je telesna temperatura ženki nakon opšte anestezije snižena. Potrebno je sprečiti da ženka liže ranu jer u suprotnom rana sporije zarasta i može doći do pucanja šavova. Lizanje se može sprečiti stavljanjem posebno kreiranih kragni na vrat. Ishrana ženki nakon operacije treba da bude prilagođena. Kao što je već napomenuto, preporučuje se upotreba hrane koja je posebno napravljena za sterilisane mačke. Posle 5 do 10 dana skidaju se konci i mačka je potpuno sposobna da nastavi život kao i pre sterilizacije.
