Svi su mislili da je 73-godišnji Džejms stigao do kraja svog životnog puta. Ležao je gotovo nepokretan u bolnici, prestao da jede, jedva je govorio i svakog trenutka je postajao sve slabiji. Ali, sve se promenilo kada jedva čujnim glasom rekao nešto jednoj medicinskoj sestri koja ga je negovala.
Džejms je izrekao jednu jednostavnu rečenicu: “Nedostaje mi moj pas.“ Činjenica je bila da ovaj starac već nekoliko nedelja nije video svoju ljubimicu, jednooku čivavu Bubu. Sestra Kimberli je to podelila sa svojim koleginicama i posavetovali se sa bolničkim socijalnim radnikom. On im je potvrdio da je tuga zbog gubitka psa na Džejmsa delovalo da on bude još depresivniji i fizički slabijim.
Pročitajte i ovo: POMOZITE MI, MOLIM VAS! PAS spasen iz mora 220 KILOMETARA od OBALE!
Tada se tim medicinskih sestara organizovao da pronađe Bubu. Bile su spremne da prekrše bolnička pravila kako bi omogućili da se Džejms ponovo sretne sa svojom prijateljicom. Potraga ih je odvela do prihvatilišta u koje je čivava odvedena kada je ostala sama u kući. Odande su ih uputili u hraniteljsku porodicu koja je preuzela brigu o bubi koja se ubrzo posle rastanka sa voljenim starcem razbolela. I ona je prestala da jede.
Sestre su organizovale specijalnu posetu Džejmsu. Jedna od sestara je ispričala: „Kada su doneli Bubu, videlo se da je bila tužna. Bila je umotana u ćebe za bebe i sva je drhtala. Na 20-ak koraka od sobe, mali pas je iznenada podigao glavu. Okice su mu zasjale i činilo se da je to sasvim drugi pas.“
Pročitajte i ovo: BEZVREMENSKA LJUBAV! – Pas prepešačio 120 km kroz pustinju kako bi pronašao vojnika koji ga je voleo.
Poseta je trajala oko pola sata. Džejms je postao bistar, dobio je novu snagu u prisustvu svoje ljubimice. Medicinske sestre nisu očekivale čudo. I dalje je teško govorio, bio slab ali već sutradan sve se promenilo. Osoblje bolnice je odlučilo da Buba svakodnevno dolazi kod Džejmsa. Njih dvoje, kao da su potpisali novi ugovor o životu. Džejms je počeo ponovo da jede, sedi, govori… Buba je takođe počela da jede i potpuno se oporavila.
Koliko će ovo čudo potrajati niko ne zna. Iskreno, mislimo da nije ni važno. Život i ljubav su čudo i treba ih poštovati do poslednjeg dana.
Izvor: godvine.com
