Ne znaju svi da vole decu. Ponekad psi laju kako bi komunicirali sa drugim psima, ponekad da bi se zaštitili. Za Lili, njeno lajanje je sigurno bilo zbog bolova od gladi i života na ulici. Delimično je bila paralizovana. Život je nije mazio ni u jednom trenutku.
Lili se kretala oko škole u Kejptaunu, znajući da će joj deca rado pružiti pažnju i pomoć. Možda i neke ostatke hrane od užine. Ali njeno stalno prisustvo i lajanje privuklo pažnju direktora škole, koji umesto da uradi humanu stvar, on je naredio domarima da se „otarase“ psa na bilo koji način.
Domari su učinili nešto nezamislivo. Živu su je zakopali u rupu dubine oko dva metra.
PROČITAJTE I:
PONOVO AUSTRALIJSKI ZAKONI: Ovog puta zabranjuju mačkama da izlaze i psima da laju!
Lili je bila ustanju da viče što je jače mogla. To su čuli radnici u kuhinji škole i nisu mogli da dozvole da pas tako završi, pa su pozvali jednu lokalnu kliniku za pomoć.
Spasioci su doveli Lili na kliniku i shvatili su da je ona teškom stanju, jer je jedan deo tela paralizovan zbog povrede kičme. Morala je proći proces hidroterapije da bi se razradili mišići i da bi dobila koordinaciju pokreta. Takođe je prolazila kroz proces akupunkture i fizikalne terapije.
Bilo je potrebno i popraviti kilažu nesrećnog psa, pošto je bio u veoma neuhranjen.
Lili je usvojila jedna divna žena i pružila joj ono što, možemo pretpostaviti nije imala od rođenja.
Lilina priča je bila udarna vest u Južnoj Africi. Domari su optuženi za nasilje nad životinjama, ali direktor je bio drugačija i teža priča. Njemu je data mogućnost da, umesto zatvorske kazne, uvede program u škole da obrazuju decu kako ne bi bila okrutan prema živinjama. On je odbio da se povinuje, pa je na kraju optužen i zatvoren.
Ma baš „divan“ primer dat deci!!
