Vlasnica ga je izbacila: – Sve što su mi rekli je da je čipovan pas, da se zove Leks i da ga je vlasnica izbacila, ovako nam priču o pronađenom bišonu započinje Slavica, sedeći u našoj redakciji doslovno u suzama.
Naime, šetajući Bena, svog već starog i bolesnog psa, Slavica nije ni slutila da će joj taj dan ostati upamćen – kako kaže – DOK JE ŽIVA!
– Baš kao i svaki dan, krenula sam sa Benom u laganu šetnju. Jer, on je bolestan, ne može brzo. Tada sam videla preplašenog bišona, kako pije vodu iz bare, tu na ulici, kaže nam Slavica.
Pročitajte još:
PRIČA O BORDIJU: „Bio sam malo naborano štene. A onda sam postao pas kog su vlasnici izbacili iz automobila“!
Kao veliki ljubitelj životinja i vlasnik psa kome su, kako kaže dani odbrojani, Slavica je zastala ne bi li uhvatila psa za koga je odmah pomislila da je pobegao vlasniku.
– Odmah sam znala da je u pitanju vlasnički pas, ali toliko je bio prljav da nisam ni znala koja je rasa u pitanju. Nije bilo ni bitno. Došao je sam do mojih nogu, a dečko koji se tu našao ponudio mi je pomoć da ga odvedemo kod veterinara, priča nam Slavica.
Procedura jednostavna – pas je ubrzo bio na čitanju čipa. Laknulo joj je kada joj je veterinar rekao da je pas čipovan, vlasnički i da su podaci u bazi. Bila je tada srećna, što će vlasniku moći da javi da je pronašla njihovog ljubimca. Međutim, obrt se dešava istog trenutka kada saznaje da je Leks – kako mu je i pisalo u čipu – IZBAČEN, a vlasnica je bila jasna: „NE ŽELIM GA VIŠE“!
Pročitajte još:
Sećate se priče o deki Predragu i psu Grujici? PAS je udomljen!
Slavicu, kao vlasnicu ljubimca koji je na samrti ali koja se nijednog trenutka ne odvaja od njega, je to saznanje jako pogodilo.
– Kako može…? Ne želi ga…? A bio joj je dobar punih šest godina..? Ne mogu to da shvatim…, kroz plač nam priča ova Novobeograđanka.
Leksa je donela u svoj stan kako bi razmislila nekoliko dana šta dalje. Opcija da ga vrati na ulicu je istog trenutka zaboravljena. Jedini „problem“ koji je imala je bolest njenog dugogodišnjeg ljubimca Bena i kako će se oni u takvom staju snaći. Međutim, Leks je odmah shvatio ko je glava porodice i prema tome se i ponašao.
– Dobio je svoju činijicu sa vodom i hranom i nije zabijao njušku u Benovu. Odmah se vidi da je to pas koji je poslušan, koji je naučen na život sa porodicom,.. I dalje se pitam KAKO MOGU, ispričala nam je Slavica.
Zakazan tretman kod grumera, kupanje, šišanje i Leks je postao pravi gospodin. A Slavica je tada odlučila – zadržaće ga!
– Prvo sam želela da mi pomognete da ga udomimo. Mislila sam da će mu život sa nama teško pasti. Međutim, kako volim da kažem, SUDBINA GA JE DOVELA MENI. Od kada se moj ljubimac razboleo i od kada su mi rekli da su mu dani odbrojani, razmišljala sam kako ću to preživeti i kako ću dalje. Leksi je BIO ODGOVOR. Sada smo jedna srećna porodica i tako će i ostati. Pričam vam ovu priču samo da bih poručila svima koji imaju ljubimce da ih se ne rešavaju na ovaj način. Pa ljudi, to su živa bića, kako možete. Sigurno možete naći nekoga ko će im, kao i ja Leksu, pružiti dom, rekla je Slavica za kraj razgovora u našoj redakciji.
Bili su nam u poseti, a mi smo sa radošću „odradili“ jedan foto šuting našeg novog četvoronožnog komšije J
Mislim da cak ni kaznjavanje ovakvih gnusoba, nece pomoci, mada bi trebalo kazniti ih. Takodje, psa ne davati , ne prodavati, nikome ko nema bar dve preporuke o prethodnom odgovornom vlasnistvu. To naravno, nase ilegalne stancere pasa ne zanima, njima je da prodaju, a ovakvi snobovi i njeljudi mogu sta hoce. Takvi nemaju ljudskosti u sebi, al moze im se. Zakon niko ne postuje.Malo je reci Zgadjena sam. Al na svu srecu postoje i ljudi koji spasavaju, kao Slavica, Pitam se sta bi bilo da vec ima dva psa u stanu, a da je zakon o ogranicenom broju kucnih ljubimaca usvojen. Onda bi ona bila kaznjena, a ne zlotvorka, koja je izbacila malo stvorenje.
Sad zakon u ruke i presavijte tabak
Nama je pre dva meseca,ispred dvorista dosao prelepi muzjak zlatnog retrivera.Muvao se tu oko komsijske zenke sa jos par kucica.Meni se mnogo svideo pa sam mu davala da jede,povremeno ga pustala u dvoriste i igrala se sa njim.Bio je mrsav ali veoma zivahan i srecan.Onda je jedno vreme nestao da bi se opet vratio i lajao pred kapijom da ga pustim unutra.Malo po malo,on je ostao kod nas,isao ali se uvek vracao.Igrom slucaja,upoznala sam mu vlasnika koji mi je rekao,eto ti ga,neka ga kod tebe.Saznala sam i da je rasan,cipovan,vakcinisan,da se zove Luki i da je star 3 godine.Vise neide kod svog starog vlasnika,istrci se malo po ulici i vrati kuci,lane da se javi da je stigao i ode u kucicu.Tako smo mi dobili divnog ljubimca koji ocigledno prethodnom vlasniku nije trebao i pustio ga je da luta po ulicama.Luki je sad lepo uhranjen,zadovoljan i divan pas a mi smo srecni sto je bas kod nas dosao!Pozdrav iz Kragujevca
Secam se da kada smo trebali da udomimo jedno stene koker spanijela, od veoma odgovorne odgajivacnice u Kragujevcu, smo bili testirani. Dolazili su nam u stan, da vide gde bi pasko ziveo, ugovorima smo obavezivani na propisno lecenje kod veterinara i slicno. Odusevljena sam bila tretmanom tih ljudi prema njihovim psima. A i macama. U medjuvremenu, dok je trajala procedura, smo nasli jedno crno mace koje je svoj zauvek dom naslo kod nas… Tako da je koker nasao svoj drugi dom. Ali jedno jako lepo iskustvo sa ljudima koji se bave odgajivanjem rasnih paseka i maca.