STIGLI DO CILJA: Dvojac koji hoda za decu obolelu od raka osvojio Kajmakčalan i vraća se u Srbiju!

hoda za decu obolelu od raka: Nakon nekoliko dana na Krfu, Mark i njegov neustrašivi pratilac Pajo započeli su povratak ka Srbiji, koračajuči i dalje stazama heroja Prvog svetskog rata. Pajo je Marku rekao da bi baš želeo da ode i na Kajmakčalan, jer ga neodoljivo podseća na Irsku. Ali po Markovim planovima, 10. decembra bi trebalo da se vrate u Beograd, a taj uspon bi ih samo usporio. Ukoliko ne pronađu prevoz…

hoda za decu obolelu od raka petface

Iznajmili su auto, pošto u javnom prevozu nije dozvoljeno da se voze psi, i stigli do Soluna. Tamo su ponovo imali problem – Pajo nije mogao da prenoći ni u jednom hotelu… Smeštaj su pronašli na 50km od planine i odlučili da odatle pešice odu do spomenika.

Pročitajte još:
HODAMO SA NJIMA: Mark i Pajo u Lajkovcu!

Postavili su sebi istinski izazov: selo je na samo 140m nadmorske visine, dok je Kajmakčalan visok 2589m. Na pola puta, dok je Mark hvatao dah, Pajo je bio u svom elementu – skakutao je okolo i jurio za štapom koji mu je vlasnik bacao povremeno, čudeći se odakle četvorogodišnjem psu toliko energije!

Bio je to najteži dvodnevni uspon koji su imali od samog početka putovanja. Što su se više približavali vrhu, temperatura je padala sve više u minus, dok je vetar duvao sve jače. Ali, priznao je Mark na kraju, sve se isplatilo.

hoda za decu obolelu od raka petface

Stajali su na mestu koje je Mark prethodno viđao samo na fotografijama. Predivan pogled, božanstveni mir. Niko, ko ne poznaje istoriju, ne bi mogao ni pretpostaviti da je na ovom mestu bila jedna od najvećih bitaka Prvog svetskog rata.

Pročitajte još:
KAMPOVANJE MEĐU OBLACIMA: Irac i njegov labrador, na putu od Kolašina ka Podgorici!

Ali kad se pažljivije pogleda, jasno su vidljivi ostaci šrapnela, delovi pušaka – sve staro bezmalo sto godina, kaže Mark.

hoda za decu obolelu od raka petface

Do kraja dana vreme su iskoristili za fotografisanje. Prespavali su nedaleko od kapele, a Mark kaže da je te noći – i pored svoje specijalne vreće – morao da spava kompletno obučen, da se ne bi smrzao. Pred njega, Pajo je sanjao u svom najnovijem zimkom kaputu. Sledećeg jutra su rano ustali, vetra nije bilo nimalo. Uživali su u predivnom izlasku sunca i lagano krenuli nizbrdo.

Nakon odmora u Solunu, nastaviće svoje putovanje. A vi i dalje možete da im se pridružite slanjem prazne poruke na sms 4080.

Podelite...Share on Facebook0Tweet about this on TwitterPin on Pinterest0Share on Google+0