Prilikom odabira posuda za vodu i hranu treba biti veoma obazriv. Nikako ih ne treba birati samo prema dizajnu i boji. Ovo naglašavamo iz razloga što neke njihove karakteristike mogu rezultirati i zdravstvenim problemima.
Posude koje se mogu naći na tržištu su od plastike, keramike ili metala, jednostruke ili duple, raznih veličina, boja i oblika i prilagođene potrebama pasa. Takođe, postoje i posude koje su lako prenosive i služe upravo pri transportu ljubimaca, šetnji, putovanju. Takve posude su dodatno zaštićene od prosipanja sadžaja i zagađenja. Kvalitet hrane i vode ostaje netaknut.
Preporučuju se posude sa dnom obrubljenim gumom, koja sprečava klizanje po podu, jer u suprotnom, može doći do prevrtanja posuda i prolivanja sadržaja. Materijali koji su otporni na visoke temperature u mašini za pranje sudova omogućuju uništavanje bakterija i drugih mikroorganizama, tako da će donekle biti lakše održavanje čistoće posudice. Vlasnici kokera, na primer, treba da obrate i pažnju na to da posudica za hranu i vodu bude odgovarajuće veličine i oblika, koja neće dozvoliti da mu uši padaju u posudu. Bitno je znati da se za velike rase preporučuje korišćenje činija na stalku, budući da se time sprečava gutanje vazduha. Ovo je dosta česta pojava kod velikih rasa prilikom uzimanja hrane sa niske podloge. Isto tako, psima velikih rasa se preporučuje podizanje posuda zbog položaja psa dok uzima hranu ili vodu. Medicinska istraživanja su pokazala kako je podobnije izbegavati spuštanje glave pasa velikih rasa dok uzimaju hranu ili vodu, jer je tada glava na nižem nivou od želuca, što otežava samo uzimanje hrane, ali i probavu.
Odabir posude zavisi i od temperamenta psa. Naime, plastične posude mogu se naći u raznim bojama, lagane su, nisu lako lomljive i ekonomične su, ali one nisu primerene za one pse koji žvaću svoje posude za hranu, jer odgriženi deo mogu progutati. Kod takvih pasa bolji su odabir posude od nerđajućeg čelika, keramičke ili porculanske, a ujedno su i lakše za održavanje higijene.
Ukoliko u domaćinstvu živi više ljubimaca, svaki bi trebalo da ima svoj set posuda za hranu i vodu kako ne bi dolazilo do preotimanja – kako hrane, tako i posudice. Svaki ljubimac bi takođe trebalo da ima odvojene posude za hranu i vodu. Neke bolesti se upravo prenose preko zajedničkih posuda.
