Ko nije probao da živi sam, na ulici, na snegu, kiši prejakom suncu, bez hrane, vode i skloništa nikada neće razumeti patnje napuštenih i ostavljenih životinja. Priča o malenom prokislom i bolesnom mačetu koje je plakalo na ulici još je jedan primer o ljudskoj besprizornosti.
Bilo je mokro, promrzlo i očigledno bolesno. Zbog infekcije je izgubilo deo krzna, a život na ulici je bio surov. Bez majke, bez prijatelja, jedva je disalo. Bilo je na ulici, ni na kolovozu ni na trotoaru… nemoćno da pronađe sklonište. Ljudi su prolazili, mnogi su ga videli, mnogi su čuli njegov nemoćni plač ali niko nije zastao, uzeo ga sklonio ili mu ukazao pomoć.
Pročitajte i ovo: POSTALE SESTRE U NESREĆI – Bebe nosoroga i zebre najbolji prijatelji
Bez nade čekalo je smrt. Smrt koja bi bila olakšanje i oslobađanje od muka kojima je izložen nekoliko nedelja svog jadnog života. I kada se činilo da dolazi kraj, pojavila se devojka koja nije mogla da okrene glavu. Uradila je tako jednostavnu stvar. Uzela ga je, uvila u svoju jaknu i odnela kući. Osušila ga i odnela veterinaru. Tužno biće nije verovalo da postoje i oni koji ga vide, koji veruju da ima pravo na život.
Pročitajte i ovo: PLAKALO DA JE SPASU! Veštačko disanje za mače koje se zaglavilo u vodovodnoj cevi
Započela je borba. Ishrana preko šprica, antibiotici, nežnost i briga… Mače je dobilo ime Maks i pokazalo je da je borac. Kada je upoznao devojku koja ga je spasla, shvatio je da ima šanse. Više mu nije bilo svejedno. Počeo je da se oporavlja, da jača, dlaka je ponovo počela da raste. Posle samo tri dana je počeo sam da jede i da se igra. Počeo je nov život.
Jednostavno je, treba samo da ne okrenemo glavu i kažemo: To će neko drugi. Jer, taj drugi to smo mi.
Izvor: 3lstories.com