Bolesti bubrega javljaju se i kod pasa i kod mačaka. Ovi ljubimci imaju po dva bubrega koji se sastoje od jedinica – nefrona. Zadatak nefrona, pa i samih bubrega, je da filtriraju krv, uklanjaju otpdane proizvode i regulišu koncentraciju tečnosti i mineralnih materija u organizmu. Nefroni sa starošću nestaju, tj. smanjuje im se broj, a nemoguće ih je nadomestiti.
Bolesti bubrega podrazumevaju sve poremećaje koje dovode do smanjenja broja nefrona što prouzrokuje smanjenu funkciju ovog organa. Oštećenja mogu izazvati povrede, infekcije, trovanja, tumori ali i sistemska oboljenja nekih drugih organa.
Često oboljenje bubrega je i zapaljenje bubrega. Ono može biti akutno i hronično, a nastaje usled infekcije bubrežnog tkiva i izaziva brojne patološke promene. Razlozi zbog kojih nastaje upalni proces su brojni, a pokreću ga mikroorganizmi i toksini. Specifična inefkcija zapaljenja bubrega nastaje kod leptospiroze, štenećaka, zaraznog zapaljenja jetre i parvoviroze.
Na bolest bubrega utiču brojni faktori poput starosti ljubimca, rase, okoline i ishrane. Sa starošću rizik od pojave bolesti bubrega se duplo povećava. Najpodložniji ovim bolestima su kokeri, lasa apsoi, samojedi, dobermani, šer pei, a kao što je to slučaj i sa oboljenjima jetre i na bolesti bubrega utiču razne hemikalije i mnogi lekovi. Takođe, upotreba fosfora i proteina u ishrani mora biti kontrolisana kroz odgovarajuću hranu.
Simptomi
Simptomi koji mogu da ukažu na probleme sa bubrezima su povećana žeđ i samim tim povećano uriniranje, smanjen apetit, gubitak telesne mase, zadah iz usta, povraćanje, proliv, suvoća usta, povišena temperatura i opšta apatija ljubimca.
Dijagnoza i lečenje
Imajući u vidu da se kod oboljenja bubrega retko pojavljuju karakteristični simptomi I dijagnostika ovih oboljenja je dosta otežana. Nakon uzimanja anmneze i detaljnog kliničkog pregleda, pristupa se laboratorijskoj analizi urina i krvi ljubimca. To su osnovni koraci koji se preduzimaju ukoliko se posumnja na bolest bubrega. Pored toga, rade se i rendgensko snimanje, ultrazvučni pregled pa i biopsija. Kada se utvrdi da ljubimac boluje od neke bubrežne bolesti on mora stalno biti pod kontrolom veterinara. Primenjuje se konzervativna terapija u formi lekova i tečnosti (infuzije), a pacijent se često ostavlja i na bolničkom lečenju. Takođe, veterinar propisuje i dijetu, tj. upotrebu specijalne medicirane hrane za pse sa smanjenom funkcijom bubrega. Na tržištu postoji hrana koja sadrži manje fosfora, proteina i soli, što olakšava rad bubrezima.
Preventiva
Kada je reč o preventivi ona se svodi na uredan i zdrav život ljubimaca i uklanjanje potencijalnih izvora oboljenja bubrega. Na prvom mestu im treba obezbediti zdrav načinishrane. Upotreba životinjskih iznutrica u ishrani se nikako ne preporučuje jer one sadrže visoke količine fosfora i natrijuma što predstavlja opasnost za bubrege. Ljubimcima treba obezbediti život u nezagađenoj okolini. Takođe, kod gore pomenutih rasa, koje su podložnije oboljenjima bubrega potrebno je obratiti pažnju i na najmanje naznake oboljenja i odmah se obratiti veterinaru.
