Čipovanje je popularan naziv za postupak obeležavanja pasa i mačaka upotrebom specifičnih mikročipova. Obeležavanje se ranije obavljalo tetoviranjem na unutrašnjoj strani ušne školjke ali je to bio dosta bolan proces za ljubimce i ne toliko trajno rešenje. Naime dešavalo se da se mastilo ispere ili da usled neke povrede dođe do gubtika delova oznake.
Od 2012. godine obeležavanje je postalo ZAKONSKA OBAVEZA i za vlasnike mačaka.
Aplikacija mikročipova je gotovo bezbolna, brza i jednostavna. Čip je veličine zrna pirinča i ugrađuje se u predelu vrata mačke. Podaci iz mikročipa mačke se nalaze u jedinstvenoj bazi podataka Ministarstva za poljoprivredu, Uprave za veterinu Republike Srbije, što obezbeđuje veoma jednostavan postupak utvrđivanja identiteta vlasnika i osnovnih podataka mačaka.
Pored toga u knjižici za vakcinacije ili pasošu ljubimca se nalazi nalepnica sa bar kodom sa identičnim podacima. Ljubimci se obeležavaju uglavnom između šest do osam nedelja, iako se ove intervencije mogu vršiti u bilo kojem životnom dobu. Obeležavanju podležu i mačke koje su uvezene, a moraju se čipovati 15 dana od dana ulaska u Srbiju. Sistem obeležavanja obuhvata čipovanje, pasoš i Centralnu bazu podataka. Čipovanje kao način obaveznog obeležavanja mačaka nije način kojim se omogućava satelitsko praćenje i pronalaženje izgubljenih ili ukradenih ljubimaca. Ono omogućava lakšu identifikaciju vlasnika pronadjenih ljubimaca ali i preciznu evidenciju obavljenih zakonom obaveznih vakcinacija protiv besnila.
