Đardija je crevna infekcija koju izaziva protozoa iz roda Giardia duodenalis. Najčešće se mogu sresti kod pasa, mačaka i ptica, ali i kod krava, ovaca i jelena. Giardija je najučestaliji parazit kod pasa, puno češći od pantljičara, crva i kokcidija. Smatra se da je učestala zbog smanjenja otpornosti usled pojačanih higijenskih mera koje smanjuju mogućnost kontakta s uzročnikom kod ljubimaca. Iako se retko dešava, postoji mogućnost prenošenja đardije sa životinje na čoveka. Pas se može zaraziti parazitom preko kontaminirane vode, hrane i fecesa drugog inficiranog psa. Ukoliko vaš pas dođe u kontakt sa obolelim psom postoji mogućnost da će se zaraziti. Posebno naglašavamo da vlasnici pasa koji svoje ljubimce često šetaju pored vode i dozvoljavaju im da plivaju provere povremeno prisutnost ovih parazita u organizmu njihovog psa, jer je zaraza moguća i dok plivaju u vodi koja sadrži ciste đardije. Ciste su izuzetno otporne i preživljavaju po nekoliko meseci u spoljašnjoj sredini, van domaćina.
Simptomi
Infekcije đardijom su asimptomatične. To znači da nema karakterističnih znaka oboljenja i uglavnom se primećuje prisustvo dijareje. Dijareja može da bude akutna, povremena ili hronična. Zaražene životinje obično ne gube apetit, ali mogu da gube težinu. Fekalije su obično nenormalne, blede, lošeg mirisa i deluju masno.
Ukoliko primetite da vaš pas ima dijareju ili mu je stolica svetla, vodenasta sa prisustvom masti postoji verovatnoća da je vaš pas zaražen đardijom. Uporna dijareja može dovesti do malaksalosti ljubimca i lošeg opšteg stanja, kao i dehidratacije. Kod akutnih stanja javlja se i povišena temperatura i povraćanje. Ovi simptomi najčešći su kod štenaca, Dijareju izazivaju mnogi drugi uzročnici i nisu tipični samo za đardiju, ali čim primetite bilo koje promene, odvedite vašeg psa kod veterinara. Dugotrajna bolest u nekim slučajevim može uzrokovati uginuće.
Dijagnoza i lečenje
Kako simptomi nisu tipični neophodan je klinički pregled životinje da bi se đardija dijagnostikovala. Za dijagnostiku đardije neophodan je feces (stolica) psa, a za njeno ispitivanje koristi se nekoliko tehnika poput: fekalne flotacija, fekalni ELIZA test ,direktna fluorescencija antitela. Medutim, nije lako pronaći parazita koprološkim pregledom, pogotovu ako pregledač nije dovoljno iskusan, tako da negativan nalaz ne isključuje mogućnost infekcije giardijama, zato je SNAP test dijagnostika daleko pouzdaniji metod.
Ukoliko testovi pokažu da je đardija pristna u oragnizmu vašeg psa pristupa se posebnoj terapiji koju propisuje veterinar. Tretman antiparaziticima traje 3-5 dana.
Preventiva
Posebne prevetive nema. Održavajte higijenu prostora u kojem se vaš pas kreće. Dezinfikujte posudice za hranu, vodu i bilo koje druge predmete za koje znate da su bili u kontaktu sa nekim obolelim psom i ukoliko primetite bilo kakve promene odmah pohitajte kod veterinara. Ciste mogu da žive nekoliko nedelja do nekoliko meseci izvan domaćina u vlažnoj i hladnoj okolini. Stoga travnjaci, parkovi, štenare i druge površine koje mogu da budu zaražene životinjskim fekalijama, mogu da budu izvor zaraze za psa. Kao i kod drugih parazita sistema za varenje, prevencija širenja đardije se usredsređuje na testiranje i tretman zaraženih životinja i na primenu sanitarnih mera za smanjenje ili ubijanje organizama u okruženju. Rastvor lizola, izbleđivača ili amonijaka su efikasni protiv đardije.
