Za razliku od endoparazita koji borave u unutrašnjim organima, ektoparaziti žive na koži domaćina. Ektoparaziti kod golubova najčešće pripadaju redu insekata i redu paukova. Neki mogu ceo svoj životni ciklus provesti na domaćinu, dok se drugi, samo povremeno nalaze na golubu, a ostalo vreme provode na skrovitim mestima golubarnika i okoline.
Perjane grinje
Perjane grinje su spoljni paraziti golubova koji trajno parazitiraju na svojim domaćinima. Žive na perju golubova. Pošto su veoma sitni i nevidljivi golim okom, često dugo ostaju neotkriveni. Prvi simptom su oštećenja perja. Perje deluje neuredno i raščupano, nema sjaj, krto je, lomi se i otpada. Oboleli golubovi mršave, prestaju da nose jaja ili napuštaju svoje mladunce. Oboleli golubovi nisu sposobni za letenje i takmičenje. Perjane grinje se prenose direktnim kontaktom sa goluba na goluba. Pri širenju najveću zaslugu ima unošenje novih golubova u golubarnik ili loša navika hvatanja zalutalih golubova. Mitarenje takođe pogoduje širenju perjanih grinja. Dijagnoza se može postaviti samo na osnovu mikroskopskog pregleda pera. Lečenje se sprovodi kupanjem golubova posebnim insekticidnim rastvorima, kao i zaprašivanjem golubova insekticidnim praškovima. Za suzbijanje ove bolesti, vrlo je važno redovno čistiti odbačena golubja pera. Sve nove golubove, kao i one koje su se vratili sa izložbi, treba preventivno zaprašiti insekticidnim praškom.
Vaši
Vaši žive na perju i koži ptice. Hrane se krvlju. Prisustvo vaši na golubovima može imati velike posledice, jer ometaju let golubova. Zahvaljujući postojanoj temperaturi perja, mogu da se razmnožavaju tokom cele godine. Van perja, vaške ne mogu da žive i umiru za nekoliko dana. Glavni prenosioci su već zaraženi golubovi, prilikom parenja i hranjenja mladih. Od vaši su najugroženiji mladi golubovi koji ne mogu sami da čiste perje. Lako se mogu uočiti golim okom, i to najlakše na donjoj strani dugih pera i na perju na vratu. Za bobru protiv vaši koriste se posebni preparati na bazi fosfora, koji blokiraju nervni sistem parazita. S obzirom na to da ovi preparati mogu biti toksični i za ljude i za golubove, treba se strogo pridržavati uputstva proizvođača. Prilikom zaprašivanja, treba nositi zaštitna odela, maske i rukavice.
Buve
Buve su paraziti iz reda insekata. Iako se misli da najčešće parazitiraju na psima i mačkama, treba znati da su vrlo često prisutni i kod ptica. Zapravo, buve ne biraju kada je u pitanju domaćin ukoliko mogu da mu sisaju krv. Pomoću posebnog usnog aparata probijaju kožu i sisaju krv. Simptomi da su buve napale golubove su anemija, uznemirenost, gubljenje kodndicije, izbegavanje nošenja jaja. Prenose ih divlji golubovi ili druge ptice.
Prevencija je redovno čišćenje golubarnika i gnezda odgovarajućim antiparazitnim preparatima.
Golubiji krpelji
Krpelji su ektoparaziti iz reda paukova. Kao i buve, hrane se krvlju. Na golubove mogu preneti ornitozu i boginje. Krpelje prenose divlji golubovi i druge ptice. Napadnuti mladunci u gnezdu brzo uginu usled iscrpljenosti. Mladi golubovi slabe i ne mogu da lete, a odrasli postaju malokrvni, pospani i nisu sposobni za takmičenja. Krpelji se najbolje mogu uočiti pod jakim svetlom i to na koži ptica. Takođe se skrivaju i u samom golubarniku, ispod gnezda, ili drugih predmeta. Krpelje treba istovremeno uništavati i na golubovima i u samom golubarniku. Za golubove se primenjuje metod kupanja, potapanjem golubova, osim glave, u insekticidni rastvor. Kavez treba poprskati insekticidom. Najčešće se koriste oni na bazi fosfora. Pre prskanja, iz kaveza treba ukloniti sve suvišne predmete koji mogu poslužiti kao sklonište krpeljima. Takođe, neophodno je ukloniti sve hranilice i pojilice za golubove. Obavezno je nošenje zaštitnih odela, maski i rukavica. Izbegavati kontakt sa drugim golubovima, naročito ,,divljacima’’. Posle povratka golubova sa takmičenja i izložbi, golubove treba zaprašiti insekticidnim sredstvom.