Irac i njegov labrador, gaze predelima Crne Gore, a na tom putu hrabro savladavaju sve prepreke koje priroda stavlja pred njih. Njihova neiscrpna motivacija leži u tome, što je sav njihov napor usmeren ka postizanju višeg cilja – skupljanja pomoći za lečenje dece obolele od raka.
Junaci naše priče, krenuli su iz Plevlja, kanjonom reke Tare. Njihov verni pratilac na tom putu bilo je Sunce, koje je nezadrživo pržilo. U jednom momentu, popeli su se do visine od 1.200 metara nadmorske visine, odakle se naravno, pružao nestvaran pogled. Kanjon je dugačak oko 60 kilometara, a po veličini je prvi u Evropi. Za labradora, miris reke je bio znak da brzo pohrli do obale. Tu su odlučili da postave kamp, a ubrzo im se pridružio jedan od meštana. Njegov deda je bio deo slavnog povlačenja pre ravno jednog veka, a nažalost, na tom putu on je umro, ne dočekavši Krf.
Labrador Pajo je veliki ljubitelj prirodnih lepota i planinarenja, pa je tako izrazio želju da krenu u osvajanje najvišeg vrha Crne Gore, Bobotovog kuka. Oni su ka ovom vrhu, krenuli snažno i odvažno, iako to nikada ranije nisu radili. Na planinskim obodima nisu bili jedini, a usput su susreli i dve Francuskinje i tri momka iz Izraela. Opet moramo da konstatujemo da naši junaci, na svom putešestviju neprestano imaju društvo, čak i kada se nalaze na velikim nadmorskim visinama.
Mark i Pajo, sada su imali sjajne momke sa kojima su se udružili u osvajanju Durmitora. Srećom, ovi momci su imali mnogo više iskustva u planinarenju od našeg tandema. Svi zajedno, popeli su se do baznog kampa, gde su ostavili stvari, a potom su počeli penjanje ka vrhu koji je visok 2.340 metara. Na tom usponu, pas Pajo se mnogo bolje snašao od svog vlasnika, koji se svim silama trudio da ne gleda šta je ispod njih. Ubrzo, uspeli su u svojoj nameri, a ledeni prizori sve su ih ostavili bez daha. Koliko god da je uspon bio težak, spuštanje niz litice je bio daleko teži zadatak za naše avanturiste. Dok su pažljivo silazili, u kratkim pauzama su fotografisali nestvarnu lepotu i topljenje snežnih stena. Povratak u kamp, naravno, iskoristili su kako bi se okrepili uz vatru i prijatne razgovore.
Pročitajte još: MARK I PAJO U CRNOJ GORI: Oni koračaju za život bolesne dece
Sutradan, Mark i Pajo, sa svoja tri nova prijatelja, zaputili su se u obilazak ledene pećine. Svi zajedno, mogli su samo da se dive najvećem umetniku od svih – prirodi. Na toj visini, bilo je veoma hladno i klizavo, a labrador je čak nekoliko puta poleteo, dižući sve četiri noge u vis.
Posle neumornog obilaženja litica, došlo je vreme za rastanak. Izraleci su se uputili u jednom pravcu, a Mark i Pajo su krenuli ka Žabljaku. O svojim alpinističkim avanturama, Irac priča sa dozom adrenalina:
–Ni sam nisam mogao da poverujem da smo osvojili ovaj planinski venac, ali to samo pokazuje da kad kreneš nogu, pred nogu, možeš stići na mesta o kojima nisi mogao ni da sanjaš.
Irac i njegov labrador, nogu pred nogu, nastavljaju svoje putovanje. Mi ćemo i dalje pomno pratiti svaki njihov korak, kako bi i vas inspirisali da se uključite u njihovu plemenitu akciju. Ne zaboravite, oni pomažu bolesnoj deci, kojoj je potrebna pomoć svih nas. Uključite se na sledeći način:
PODRŽITE: Mark i Pajo hodaju za njihov život
Pogledajte i galeriju fotografija ( klikom na fotografiju):
