Kod mnogobrojnih oboljenja pasa posle pravilno postavljene dijagnoze potrebno je koristiti različite lekove ili medicinske preparate. Kada se radi o primeni ovih sredstava u kliničkim uslovima, tj u veterinarskoj ambulanti vlasnici su pošteđeni problema koji prate ove procedure. Veterinari preuzmu pacijenta u čeakonici, daju određenu terapiju i vrate psavlasniku. Oni su obučeni i iskusni u davanju lekova, bilo da se radi o injekcijama, tabletama, pastama ili nekoj drugoj formulaciji. Pravi problemi nastaju kada terapiju treba da sprovode vlasnici u kućnim uslovima a to nije nimalo retko.
Šta je najvažnije prilikom davanja leka?
Prilikom davanja lekova, najvažnije je da se to radi na ispravan način, u dozama i vremenskim intervalima koje je propisao veterinar. Podrazumeva se da se koristi lek ili medicinsko sredstvo koje je i najefikasnije ali i primereno veterinarskoj upotrebi. O tome odluku donosi isključivo veterinar. Ne slušajte prijatelje, rođake, komšije i ostale koji misle da nešto znaju o lečenju pasa i veterini! Takođe ne koristite neproverene i često paušalne podatke sa interneta, pogotovu kada se radi o nazivima lekova, i njihovom dejstvu i doziranju.
Da bi lek koji dajete bio efikasan mora se davati redovno i na odgovarajući način. Ukoliko se ne pridržavate ovog pravila, aktivne supstance koje deluju na bolest mogu biti oslabljene ili nedovoljno apsorbovane. Takvo smanjenje doze može produžiti period oporavka od bolesti i obnavljanje bolesti. Kada dajete lek svom psu obratite pažnju na nekoliko elemenata:
- Dajte terapiju pravilno, tj. u tačnoj dozi i kada je to propisano
- Obezbedite sigurne uslove tokom davanja leka kako psu tako i osobi koja daje lek. Mnogi psi nisu posebno saradljivi tokom ovih procedura pa obezbedite pomoć ukoliko je psa potrebno držati.
- Budite sigurni da su lek ili medicinsko sredstvo adekvatno uskladišteni, da nije istekao rok upotrebe ili su bili izloženi neželjenim svetlosnim ili temperaturnim uslovima koji utiču na sastav, kvalitet ili dejstvo.
- Ukoliko primetite bilo kakav neželjeni efekat posle davanja leka odmah potražite pomoć veterinara
SAZNAJTE:
Šta raditi ako se pas OTRUJE SA LEKOVIMA?
Lekovi koji se primenjuju u veterinarskoj praksi, a koji se mogu koristiti kod kućnog lečenja su predviđeni za oralnu (kroz usta) i topikalnu (preko površine kože) upotrebu. Izuzetak su injekcije insulina koje se koriste kod lečenja dijabetesa, pri čemu se vlasnici dodatno obučavaju za primenu u kućnim uslovima.
LEKOVI KOJI SE DAJU ORALNO (KROZ USTA)
Oralni lekovi se nalaze u obliku tableta, kapsula, tečnosti i pasta. Većina ovih lekova kroz usta dospeva u stomak, prolazi kroz creva gde se apsorbuju u krvotok. Prisustvo hrane kod nekih lekova pospešuje apsorbciju a kod nekih ima suprotno dejstvo. Zbog toga je važno pratiti i uputstva koja dobijete od veterinara u vezi režima ishrane i davanja lekova. Jasno je da davanje tableta, kapsula i ostalih formulacija kroz usta podrazumeva manipulaciju ustima vašeg psa. To može predstavljati problem kod nesaradljivih ili agresivnih ljubimaca jer može doći do ozbiljnih povreda. U takvim slučajevima, osim ukoliko nije kontraindikovano, preporučuje se da se lek pomeša sa manjom količinom hrane kako bi pas svojevoljno uzeo potrebnu dozu. U svakom slučaju, rana socijalizacija i navikavanje psa na manipulaciju sa ustima sprečiće ovakve neželjene situacije. Ukoliko se pas od najranijeg životnog doba kroz igru nauči da dopušta vlasniku da mu otvara usta, izvrši pregled usne duplje ili očisti zube, ovakvi problemi se neće kasnije javljati. Nažalost neki psi odbijaju hranu u koju je umešana izmrvljena tableta ili sadržaj kapsule. Većina lekova ima specifičan miris koji psi odmah osete. U tim situacijama nije loše psa ostaviti gladnog pre nego što mu se ponudi manja količina hrane sa lekom. Glad će nadvladati osetljivo čulo mirisa i on će ipak uneti lek. Ostatak hrane dajte psu tek pošto ste se uverili da je pojeo i celu dozu leka. Pored toga, možete lek „sakriti“ u neku izrazito ukusnu poslasticu kao što je sir ili za tu svrhu posebno napravljene komercijalne poslastice. Danas je veterinarska medicina napredovala, pa mnoge farmaceutske kuće proizvode lekove sa ukusima koji su privlačni psima kako bi se izbegle razne neprijatnosti.
Kako davati tablete i kapsule?
Tablete i kapsule se daju tako što se otvore usta psu, a lek postavi što dublje u usnu duplju, tačnije na koren jezika. Potom treba zatvoriti usta i sačekati da pas proguta lek. Potvrda se najčešće vidi po karakterističnom pokretu na vratu i oblizivanjem. Psu je tada potreban jedan gutljaj koji je obično refleksan da u potpunosti proguta lek. Ukoliko imate problem da rukama ubacite lek moguće je koristiti i specijalne hvataljke koje su namenjene za davanje lekova
Lekovi koji su u obliku paste se daju tako što se pasta istisne u u usnu duplju, po mogućstvu na jezik. Pas nema izbora do da proguta lek. Kod agresivnih pasa, pastu možete naneti na prednje šape a on će ih lizati kako bi se očistio i tako uneti lek. Kada se radi o lekovima u tečnom stanju oni se mogu pomešati sa vodom ili direktno špricem ubaciti u usta ljubimca. Kada se koristi špric, treba voditi računa da ne dođe do povrede desni i zuba. Nikako nemojte lek ušpricivati u grlo. Najbolja tehnika podrazumeva da se psu zatvore usta, a da se sa bočne strane između zadnjih zuba provuče vrh šprica i polako istisne odgovarajuća količina tečnosti.
LEKOVI KOJI SE DAJU TOPIKALNO (PREKO KOŽE)
Ovi lekovi se uglavnom koriste za tretiranje nekih lokalnih problema vezanih za kožu, oči ili uši. Međutim, ponekad su ovi lekovi tako formulisani da deluju i na sistemske organe. Ovo je jednostavan način primene terapije ali treba biti oprezan. Lekovi koji se apsorbuju kroz kožu u dužem vremenu mogu da izazovu negativne efekte. Posebno treba paziti na lekove na bazi steroida jer u drastičnim komplikacijama mogu da dovedu do razvoja Kušingove bolesti. Pošto psi imaju tendeciju da lizanjem uklone svaku stranu materiju sa dlake i kože potrebno je to sprečiti tokom lečenja. Za to se koriste štitnici kao što je viktorijanska kragna ili kad je moguće zavoj.
U zavisnosti od organa koji se leči koriste se i formulacije leka koje mogu biti kapi, kreme, masti, šamponi za kupke, losioni pa čak i samolepljivi flasteri. Kod tretmana očnih oboljenja koriste se kapi, kreme i masti, a za ušni kanal uglavnom kapi i losioni. Kod lečenja kožnih oboljenja bilo da se radi o lokalizovanim ili generalizovanim promenama najčešće se koriste šamponi. Postoje i preparati koji se ukapavaju na mestima koje pas ne može lizati, a potom se raznose epitelom po celoj površini kože. Kod srčanih problema moguće je korišćenje kreme sa nitroglicerinom, a kod smanjenja bolova, flastera koji u sebi sadrže analgetike koji se postepeno ispuštaju kroz kožu.
SAVETI
- Kada preuzimate obavezu da vršite kućno lečenje psa, obavezno tražite od veterinara da vam detaljno objasni procedure i načine davanja lekova. Nemojte se stideti da postavite bilo koje pitanje i da tražite da vam ponovo pokaže proceduru. Ovo je obaveza svakog veterinara.
- Ukoliko propustite termin za davanje leka, čim se setite dajte lek psu, a potom nastavite po propisanoj dinamici. Sva je prilika, da razlika od 1 – 2 sata u odnosu na interval od 6 ili 8 sati neće prouzrokovati neke posledice. Ovo se odnosi najviše na lekove koji se koriste u tretmanu očiju i ušiju ali i za mnoge tablete. Ipak, bilo bi dobro da postupak proverite sa veterinarom jer neki lekovi ne treba da se daju u previše kratkom vremenskom intervalu. Ukoliko ne možete da stupite u kontakt sa veterinarom, najsigurnije je da preskočite termin i nastavite davanje lekova u sledećem planiranom terminu.
- Ukoliko lek ne daje očekivane rezultate – odmah potražite pomoć veterinara. Možda je u pitanju neadekvatna doza ili je potrebno primeniti neki drugi lek. U međuvremenu, prestanite da dajete terapiju.
- Kada drugi pas u domaćinstvu pokaže iste simptome kao i pas koji je već na terapiji, nikada samostalno ne dajte lekove koje koristite. Potražite pomoć veterinara. Možda se radi o drugom oboljenju sa sličnim kliničkim znacima koje zahteva potpuno drugačiju terapiju.
- Ukoliko je pas na terapiji, a prisiljeni ste da ga ostavite u hotelu za pse, obavezno se posavetujte sa veterinarom i rukovodiocem pansiona. Mnogi pansioni imaju zaposlene veterinare koji mogu da preuzmu brigu o psu koji zahteva davanje lekova. Naravno, sve zavisi od vrste oboljenja i uslova koji mogu da se obezbede u pansionu.
PROČITAJTE I:
SAZNAJTE šta je sve OTROVNO za vašeg ljubimca?
Lečenje u kućnim uslovima ponekad nije nimalo komforno i prijatno. Ume da bude zahtevno za vlasnika i samog ljubimca. To se posebno odnosi na procedure koje dugo traju i zahtevaju upornost. Međutim, ne zaboravite da je ovakav način lečenja neuporedivo jeftiniji i manje komplikovan jer tako ne morate svakodnevno voditi psa veterinaru.
