Najčešći izazivači kožnih bolesti kod morskih prasića su: grinje, vaši, gljivice i bakterije.
Grinje su nevidljive golim okom i nepokretne su. Mogu se preneti direktnim kontaktom između prasića, i preko zaražene piljevine i sena. Najčešće grinje kod morskih prasića su šugarac, ušne grinje i grinje koje žive na krznu.
Šugarci se zarivaju pod kožu morskih prasića i buše kanale. To uzrokuje nesnosan svrab kod morskih prasića. Neki od simptoma šugarca su češanje, perutanje kože, proređivanje i opadanje dlake. Takođe se mogu javiti i ranice i kraste po telu. Ranice i kraste se najčešće pojavljuju na donjem delu tela, na leđima, glavi i oko očiju. Prase zaraženo šugarcem pokazuje znake uznemirenosti, ne želi da se mazi i ujeda. Od svih vrsta grinja, šugarac se smatra najopasnijom vrstom. Ukoliko se ne leči, od češanja i bola mogu se razviti konvulzije. Konvulzija je medicinsko stanje u kome se telesni mišići brzo i uzastopno grče. što dovodi do nekontrolisanog trešenja tela. Na šugarce su najosetljiviji jako mladi prasići, stari prasići, trudne ženke i prasići pod stresom, kao na primer oni koji žive u pet šopovima. Ova vrsta grinja je specifična samo za morsko prase. Ako se prenese na čoveka, može izazvati samo prolaznu iritaciju kože. Simptomi ušnih grinja su pojačan tamni vosak u ušima, češanje ušiju i mlataranje glavom. U težim slučajevima može se javiti i gubitak ravnoteže, mada je on čest simptom i kod upale uha. Grinje koje žive na krznu pričvršćene su za koren dlake. Dijagnoza grinja postavlja se na osnovu metode ,,grebanja’’. Uzeti uzorak kože posmatra se pod mikroskopom. Za lečenje grinja kod morskih prasića koriste se lekovi iz grupe anti parazitika. Najčešće se upotrebljavaju u vidu rastvora, koji se nanosi direktno na kožu. U slučaju ušnih grinja, rastvor parazitika se nanosi direktno u uši.
Vaši su najčešće svetle boje, duguljastog tela i brzo se kreću po dlakama. Slično grinjama, prenose se direktnim kontaktom i preko zaražene piljevine i sena. Glavni simptom zaraženosti vašima je svrab. Vaši se mogu uočiti golim okom. Leče se antiparaziticima.
Gljivične infekcije kod morskih prasića dovode do sličnih simptoma kao i kod šugarca. Prisutni su češanje, crvena i upaljena koža. Takođe se javlja i perutanje kože i opadanje dlake. Gljivična infekcija prvo se pojavljuje na glavi, nosu, oko očiju i na ušima. Ukoliko se ne leči, veoma brzo se širi i prelazi na ramena i donji deo tela. Najpodložniji gljivicama su mladi prasići, bolesni, stari i trudne ženke. Pogodni uslovi za razvoj gljivica su toplo vreme i velika vlažnost vazduha. Najčešća gljivica kod morskih prasića je takozvana ,,kosopasica’’. Kosopasica dovodi do toga da dlaka opada u pečatima, a koža je perutava. Može doći i do vidljivih upala kože i do svraba. Ovo oboljenje poznato je i kao ,,prstenasti rep”. Postavljanje dijagnoze gljivične infekcije vrši se uzimanjem uzoraka kože i dlake ,,grebanjem’’. Zatim se uzorci posmatraju pod mikroskopom. Takođe, neke glivice svetle pod specijalnom lampom. Gljivice se mogu preneti i na čoveka, pa se posle svakog kontakta sa zaraženom životinjom ruke moraju dobro oprati. Leče se nanošenjem posebnih antigljivičnih krema. Takođe se primenjuje i kupanje posebnim antigljivičnim šamponima. Gljivične infekcije mogu biti jako uporne i zahtevati duže lečenje i po nekoliko meseci. Često se javljaju zajedno sa grinjama, pa je ponekada potrebno lečiti oboje.
Od bakterija, kod morskih prasića najčešće su one iz redova streptokoka i stafilokoka. Streptokoke uzrokuju masovne gnojne upale na koži. Stafilokoke dovode do otoka i rana na jastučićima šapica. Potrebno je uraditi antibiogram, da bi se utvrdilo na koje antibiotike je bakterija osetljiva. Prilikom lečenja kožnih bolesti kod morskih prasića, treba lečiti sve prasiće, ukoliko ih je više u kavezu, s obzirom da se mnoge od njih prenose direktnim kontaktom. Osnovna preventivna mera protiv svih kožnih bolesti morskih prasića je redovno održavanje higijene kaveza.
