Planinarenje je definitivno aktivnost samo za hrabre i uporne. Koliko su samo minuti dovoljni da se dogodi tragedija svedoči priča o dva prijatelja: Đorđu Šiniku iz Gacka i njegovom bernarndincu Dingu.
Kao i mnogo puta pre, 5. decembra su zajedno, sa manjom grupom planinara krenuli u osvajanje planinskog vrha Volujak. Dingo ima dugogodišnje iskustvo u planinarskim pohodima i kako Đorđe kaže, stanovnici okolnih planina bolje poznaju ovog psa nego samog Đorđa. Prespavali su u planinarskom domu i ujutru krenuli u pohod.
Dan je bio izuzetno hladan, čitavim putem ih je pratila snažna snežna mećava i magla. Posle nekoliko sati grupa se uspela na vrh. Đorđe je tokom uspona primetio da se Dingo kreće nešto sporije i da stalno zaostaje. Više puta se vraćao po njega kako bi mu davao podršku i pomagao mu u usponu.
SIRA JE SPAŠENA! – Policija zaustavila saobraćaj u tunelu kako bi izvukli izgubljenog psa
Pošto su se vremenske prilike pogoršale, grupa planinara je odlučila da se odmah vrati u planinarski dom. U jednom trenutku, Đorđe je primetio da ih Dingo ne prati. Kada se okrenuo kroz sneg i maglu je video da je pas ostao daleko za njima i da ne sme da nastavi put. Hteo je da se vrati po njega, ali su ga ostali članovi tima odgovorili kako se ne bi izgubio. Đorđe je nastavio put sa grupom sve vreme razmišljajući o Dingu. Posle par stotina metara je odlučio da se ipak vrati i potraži prijatelja. Kada se vratio do mesta gde ga je poslednji put video, shvatio je da je Dingo nestao. Tada počinje Đorđeva agonija.
Vratio se u Planinarski dom i proveo noć bez sna. U zoru je sa još jednim članom tima krenuo u potragu. Ponovo su stigli do vrha, usput dozivajuži Dinga. Vremenske prilike su bile loše, vidljivost gotovo nikakva i na kraju su e posle više sati vratili u dom bez uspeha u potrazi.
KAKVA SUROVOST – Ostavili ga na milost i nemilost
Pošto nije imao više hrane, Đorđe se vratio u Gacko, a sledeća dva dana ponovo odlazio u planine tražeći Dinga. Obišao je sva mesta na kojima bi se pas mogao nalaziti i koja su mu bila poznata iz prethodnih pohoda. Sve je bilo bezuspešno. Dingo je nestao bez traga.
UPUCAO PSA I SAMO OTIŠAO! Ne mogu da objasne detetu da Klajda više nema
Sledećih dana, Đorđe je uporno, što automobilom, što peške obilazio planinske vence oko Gacka i tražio prijatelja. Dingo se nije oglašavao, tragova u snegu nije bilo i Đorđe je bio sve očajniji.
Deset dana kasnije, videvši vremensku prognozu koja je nagoveštavala lepše vreme, Đorđe kreće u još jednu potragu. Posle nekoliko sati primećuje tragove u snegu i ubrzava korak. Što se više približavao vrhu tragovi su postajali češći svežiji. I najednom, Đorđe je ugledao Dinga nekih 500 meatara dalje. Potrćao je kroz težak sneg dozivajući ga. Dingo je bio toliko uplašen da svog prijatelja nije prepoznao sve dok se nisu sreli. Onda je samo skočio Đorđu u zagrljaj ližući mu lice.
Đorđe kaže da ne može ni da zamisli kako je Dingu bilo tih deset dana samom u planini. Vidno je smršao jer on ne zna da lovi a hrane u ovom periodu godine i u tim vremenskim uslovima sigurno nigde nije bilo. Ono što je najgore – Dingo nikada nije bio sam i odvojenost od Đorđa sigurno je bilo ono što ga je najviše bolelo. Pogledajte trenutak kada je Đorđe pronašao Dinga.
Srećom, bilo je dovoljno snega pa je Dingo bar mogao da pije vodu. To i vera da njegov prijatelj Đorđe neće odustati i da će ga naći su ga održali u životu. Kako Đorđe kaže: Led ga je zarobio i led ga je spasao.
Izvor: Z. Lojpur/Hercegovina.info