Psi su pravi i ponekad jedini prijatelji ljudima. Ova potresna priča dokazuje da psima nije važno da li je njihov čovek bogat ili siromašan, da li je prav i zdrav ili bolestan i invalid… njima je važna samo ljubav koju osećaju. Psi su odani i uvek na strani čoveka koga vole, u svakoj situaciji.

Mnogi ulični psi dele život i sudbinu ljudi koji takođe nemaju dom. Strpljivo i verno prate ljude koji preživljavaju na ulicama, bez pravog doma, bez zaštite, skloništa, u stalnoj potrazi za hranom ili mestom za počinak. Sudbine ovih ljudi su po pravilu tužne, okolnosti koje su ih dovele u ovakvu situaciju su strašne, a mnogi se suočavaju i sa dodatnim teškoćama.

Pročitajte i ovo: INSPEKCIJA RUŠI KUĆICU KUJICI koja joj po ovoj hladnoći znači ŽIVOT!

Ovo je priča o starici koja godinama živi na ulici. Slepa, uglavnom nemoćna da sebi obezbedi minim pristojnog obroka i smeštaja. Za nju se priča i da previše pije. Život je očigledno bio veoma surov prema njoj. Niko ne zna žta je dovelo do ovakve nesreće. Ipak, u svakodnevnoj borbi za priliku da doživi novi dan ima neverovatnog prijatelae. Psa koji je neumorno prati i bezgranično voli.

Potresne fotografije koje prikazuju ljubav i odanost koja je nama ljudima često strana, prate događaj koji nas nagoni da se zamislimo. Žena bez doma i budućnosti je zaspala u blatu na obali reke. Pored nje, strpljivo i brižno sedi pas i čuva je. I on je u blatu. Prekriven muljem, na hladnoći u muci… ali ne odustaje. Ova žena mu je sve što ima i jedina koja brine o njemu. Ljubav uzvraća onako kako samo on zna. Sedi i čuva je onda kada je ona najnemoćnija i najranjivija.

Kada je najzad, jedan čovek prišao da pomogne ženi on se nije bunio. Prepoznao je dobrotu ovog čoveka. Ali nije želeo ni da je ostavi. Čovek je pozvao hitnu pomoć koja je uskoro prevezla staricu u bolnicu, a pas ju je pratio. Ni tada nije odustao.

Pročitajte i ovo: PAS BOLJI OD LJUDI: Pas zagrlio beskućnika i pokazao šta znači LJUBAV.(VIDEO)

Ovaj pas nas je postideo. Postideo kao ljude koji ne vide. Ili ne žele da vide, koji okreću glavu od nesreće. Kao da je zarazna. Lako nam je da osudimo, da kažemo da je neko alkoholičar, lenj, besan…ne zapitamo se zašto, kako i da li smo i mi na neki način svemu tome doprineli? I još gore – ne pomažemo. Zato su psi bolji. Oni ne sude – samo vole!