Priče napuštenih pasa nas uvek posebno pogode, jer nikada nisu lepe, osim onih koje se završe srećno. Priče pasa koji su nekada bili vlasnički pa izbačeni, nekako su još teže, jer znamo da su ti psi imali svoje porodice koje su ih se iz ko zna kojih razloga odrekle i napustile. Upravo takva je Medina priča, koju prenosimo u celosti.
Bio je moj najlepši dan u životu.
Bio sam mali, šeprtljav, musav, ali nekom čiki mnogo lep. Poneo me je kuđi i rekao mi:” Videćeš kako je lepo imati svoju porodicu!”. Nisam znao šta je to, ali toplina u njegovom pogledu i glasu naterale su me da zamašem veselo repićem. Pozvao je: “Deco, doveo sam vam najboljeg prijatelja!” i neki isto tako mali, šeprtljavi, musavi su mi prišli i veselo me grlili i ljubili.
Bio je to najlepsi dan u mom zivotu.
Samo me je malo čudno pogledala ta teta koju su oni zvali mama… Dani su prolazili, rastao sam, igrao se, imao sam porodicu. Ma, samo me je ta mama uvek nešto gurala, ćuškala i čudno me gledala. Ali ja sam bio srećan. Jednoga dana čuo sam neku galamu. Video sam da moja porodica plače, moji mali prijatelji i čika, ali ja sam im lizao tu slanu vodu koja je tekla niz njihova lica i mahao repićem. Sigurno je to neka igra, mislio sam…
13 MILIONA PREGLEDA: Video posle koga ćete shvatiti da pas NIJE igračka!
Onda sam osetio ruke koje me nose…negde…rekao mi je samo: “Izvini, moram”. Ostavio me je napolju, ispred zgrade i ušao unutra. Gledao sam za njim… to su sigurno žmurke…sakriću se. Moraju da dođu po mene. Da me pronađu. Čekao sam celu noć i mislio “baš sam se dobro sakrio”. Ali bilo je hladno. I padala je kiša. Bio sam umoran i zaspao u hladnom i mokrom lišću. Dani su prolazili, bio sam gladan i tužan. Čekao sam.
Izlazili su oni, ali su prolazili pored mene i okretali glavu iako sam ja lajao i skakao, misleći da me ne vide. Pratio sam ih sve do ulaza, ali su uvek zatvarali vrata ispred mog nosića. Dugo sam vremena ispraćao i dočekivao moju porodicu. I ostajao sam. Napolju.
Jednoga dana video sam mamu kako mi prilazi, nosila je nešto u ruci. Zna sigurno da mi je mnogo hladno i da sam jako gladan. Danima nisam ništa jeo. Poneku kiflu ako nađem… Zalajao sam da je pozdravim, a onda sam osetio jak bol. Vikala je na mene i udarala me sa nečim. Hteo sam da kazem: “Boli me, gladan sam, hoću svoju porodicu!!!”, ali nisam mogao, jer su me usta jako bolela. I noge. I leđa. Sakrio sam se. Svaki sledeći put kada sam pokušao da ispratim i dopratim svoju porodicu, čekao me je isti bol.
Nisu mi više ni to dali.
Napustili su me.
ČOVEK U KOLICIMA USVOJIO PSA U KOLICIMA: Četiri puta odbačen, konačno ima dom koji zaslužuje!
Meda je od onih pasa koji su upoznali toplinu i ljubav porodice, a onda im je to oduzeto i sada čeka novi dom i novu porodicu. Ovog puta nadamo se da će ta porodica voleti njegovu veselu narav. Ovo je MEDINA životna priča. MEDA je pas koji rečima ne može da se opiše. Njega treba upoznati i doživeti, pun ljubavi, privrženosti i odanosti.
Usvojite MEDU i pomozite Ljiljani Gojević koja ga udomljava da završi njegovu životnu priču sa samo jednom rečenicom: “OVO JE NAJLEPŠI DAN U MOM ŽIVOTU!!!”
POGLEDAJTE BONUS VIDEO SA PETFACE YOUTUBE KANALA:
