Njegovo ime je Bleki i on je najpoznatiji pas u kraljevačkoj Gradskoj čistoći. Kad god krene na posao, ovaj Kraljevčanin ima i svog pratioca – psa Blekija. Pas i radnik gradske čistoće u Kraljevu su najbolji drugari, možda i najbolji o kojima ćete danas čuti priču!
– Zajedno radimo. Žao mi je što ne mogu da ga povedem kući, ali kad završimo smenu, pozdravimo se, dogovorimo da se sutra opet vidimo i tako iz dana u dan, rekao je ovaj divni čovek.
Bleki ga u stopu prati – dok čisti ulicu, prazni kante, neprekidno „razgovaraju“, ovaj čovek ga hrani uprkos teškoj finansijskoj situaciji. Na kraju smene, Bleki ostaje sam, na ulici, jer ovaj fantastični čovek nema uslova da ga povede kući. Međutim, Blekiju to ne smeta – svakog dana ga čeka na istom mestu u isto vreme.
Pročitajte još:
KRALJEVO: Hrabri labrador spasio svoju drugaricu Tifani, iz rupe duboke dva metra!
Ali ono što je sledilo je za Blekija divna vest – pronađen je njegov novi vlasnik i on ide u novi dom!
– Ne mogu vam opisati taj oproštaj dva drugara, taj „razogovor“ čoveka i psa, te suze u očima obojice. To Blekijevo razumevanje u pogledu kada mu čovek kaže da će biti srećniji u novom domu, ali da ga on nikada neće zaboraviti…, ovako nam je rastanak prepričala Danijela Jović, koja je bila i svedok događaja.
Blekijevo dobijanje da uđe u kola i krene put svog novog doma, sledila je srca svih prolaznika u Kraljevu. Scena koju nikada neće zaboraviti, Danijela nam ovako prepričava:
Pročitajte još:
KRALJEVO: Boni je paralizovan pas, koji će se naći na ulici jer je Grad tako rešio!
– Pošto Blekija nikako nismo mogli da uhvatimo i smestimo u auto, bili smo očajni. Međutim, pojavio se ON, i prvo se uplašio da ćemo ga povrediti. Kaže: Nemojte ga povrediti, molim vas, on je moj najbolji prijatelj, stalno ga svi maltretiraju. On ide svuda sa mnom. Međutim, mi mu tada objašnjavamo kako smo našli dom Blekiju u kome on može nastaviti bolji život. Tada prisustvujem sceni koju nikada neću zaboraviti. On mu prilazi, zove ga po imenu, Bleki dotrčava, daje mu šapu i molećivo ga gleda. Čovek mu priča kako smo mi tu da mu pomognemo, da se ne plaši i da ga on neće nikada zaboraviti. Šapuće mu kako će mu biti lepo i da će konačno biti srećan, Uzima ga u naručje, odnosi u kola i ljubi. Bleki seda, bez pogovora, kao da je sve shvatio. Čovek nas grli i zahvaljuje od srca jer kako kaže, svakog jutra se budio sa mišlju da li će ga videti tog jutra. Stalno su ga tukli i počinje da plače. Ova scena nam razara srce – da li od sreće ili od tuge, ne znam, priča nam Danijela.
– Stigli smo u novi dom. Ne znamo ko mu se više odbradovao, da li deca ili komšije koje su se okupile da ga dočekaju. Bleki hoda bez problema, ulazimo u kuću, mazi se, daje šapu..Još malo nepoverljiv, ali je dobro. Posle 10 minuta je zaspao pored tople peći, dubokim snom. Deca su spremila sve što mu je potrebno. Bleki će konačno i zasluženmo uživati” završila je Danijela, a mi…
Šta reći…? Zahavljujemo se divnoj osobi Danijeli Jović iz Kraljeva i naravno Udruženju za zaštitu životinja u Kraljevu “Spaske” koji su podelili priču sa nama. Posetite njihov page, jer tamo rade divni ljudi koji svakodnevno brinu o ljubimcima kao što je Bleki i čine sve što je u njihovoj moći da im pomognu. Možda baš vaš Bleki čeka u Kraljevu!
Prvo taj pas se ne zove Bleki nego Grof i on je imao svoj dom….moja majka ga je drzala u dvoristu od vrtica gde je imao kucicu sa dosta cebica i svakodnevno je bio hranjen sto od nas sto od frizerke koja radi pored moje majke.Drago mi je sto ste mu pronasli dom ali prvo razmislite da li uopste taj pas koga saljete u drugi dom nema vlasnika….bolje se informisite!
Ili je ovo Medo pas koji zivi blizu maminog vrtica koji ima svoj dom i svoju porodicu….ne smete ako neko pusti psa da se istrci i proseta sam da ga uzimate kao da je vas …i da ga saljete drugim ljudima necuveno!uzas
koliko ste retardirani strasno…
Najlepsa vest koju7 sam cula, jako mi je drago !