Psi kao i ljudi mogu da pate od niza različitih strahova i fobija. Strahovi i fobije koje se javljaju kod pasa mogu imati različite uzroke. Neki su, naravno urođeni, ali najveći broj ih je stečen. Ukoliko se ne počne sa socijalizacijom u ranom životnom dobu i navikavanje na okolinu, druge životinje i ljude često se dešava da psi razviju strahove. Ukoliko se tome doda i negativno iskustvo, sva je prilika da će tokom celog života osećati strah od npr. snažnih zvukova, nekih objekata u okolini, drugih životinja, pa čak i ljudi.
Znaci koji mogu da ukazuju da pas pati od neke fobije su:
- drhtanje
- ježenje kože i dlake
- balavljenje
- sakrivanje
- nervozno trčkarnje
- cviljenje
- zavijanje
- lajanje
- režanje
- destruktivno ponašanje
- agresivnost
VIDEO: Ova je kujica bila je u strahu od ljudi i dodira, a danas je nećete prepoznati!
Najčešće fobije od kojih pate naši ljubimci su:
1. Strah od grmljavine
Ovaj strah se stručno zove Astrafobija. Kod pasa se javlja u različitim nivoima ali moglo bi se reći da nema psa koji je ravnodušan na ovu atmosfersku pojavu. Neki pokazuju blažu formu straha pri čemu samo drhte, spuste uši i saviju rep pod telo. Drugi, koji imaju veći strah, imaju potrebu da se sakriju u neki zaštićen deo stana ili boksa, često se destruktivno ponašaju u tim pokušajima. Kod mnogih pasa je zapaženo da gube kontrolu nad mokrenjem pa čak i defeciranjem. Zanimljivo je da većina pasa koji pate od ove fobije unapred osete nadolazak oluje sa grmljavinom, pa već desetak minuta ranije počinju da pokazuju znake straha.
2. Strah od petardi
Prasak petardi i vatrometa takođe izaziva strah zbog snažnog zvuka koji psima nikako ne odgovara s obzirom da imaju neuporedivo razvijenije čulo sluha od nas ljudi. Ako se tome dodaju i snažni svetlosni efekti koji prate pucnjeve i praskove, nije nimalo čudno što psi vrlo brzo razvijaju fobiju od ovakvih događaja. Ovaj strah se može ublažiti procesom desezibilizacije ljubimca.
Nažalost, kod nekih pasa je taj strah toliko duboko ukorenjen da se u tim situacijama mora pribeći odgovarajućim lekovima za smirenje. O tim lekovima, dozama i načinu primene obavezno se konsultujte sa veterinarom.
3. Strah od ostavljanja
Anksioznost razdvajanja je stručni naziv za strah od ostavljanja. Kod pasa se to obično javlja prilikom ostavljanja ljubimca samog u kući. Ovi psi obično pokazuju destruktivno ponašanje tako što ruše stvari, grizu nameštaj, cepaju jastuke, razvlače toalet papir po kući… Pored toga javlja se i besomučno lajanje, zavijanje i cviljenje. Osloboditi psa ovakvog straha zahteva strpljenje i više vremena. Potrebno je menjati dužinu vremena odsustva iz stana za koje vreme će pas biti sam. To znači da treba izlaziti iz stana na kraće vreme čak i u onom delu dana kada je pas naviknut da bude u društvu vlasnika. Na taj način će pas naučiti da će se vlasnik uvek vratiti i da ga neće ostaviti. Takođe se preporučuju duže šetnje pre nego što se pas ostavi kako bi se zamorio i zaspao. Pored toga, obezbedite da pas ima pristup omiljenoj igrački ili prostoru koji deli sa vama tokom perida vašeg odsustva.
4. Strah od veterinara
Gotovo da nema psa koji se ne plaši odlaska kod veterinara. Ovo je uglavnom povezano sa prvim iskustvom koje je vezano za veterinarsku ambulantu. Tu su neobični mirisi, držanje od strane nepoznatih ljudi prilikom pregleda, dobijanje vakcine i sl. Psi savršeno prepoznaju prostor u kome su doživeli neko neprijatno iskustvo. Kako se ovaj strah ne bi razvio ili kao bi se ublažio, preporučuju se češće, nenadane posete veterinarskoj abulanti koja ne uključuju preglede ili intervencije. Jednostavno, obična socijalna poseta u kojoj će se i pas i vlasnik osećati opušteno.
5. Strah od vožnje automobilom
Ovaj strah takođe nije redak, a povezuje se zapravo sa negativnim iskustvom prethodnih vožnji. Ukoliko pas oseća mučninu tokom vožnje sva je verovatnoća da više neće želeti da se vozi automobilom. Ukoliko vožnja rezultira posetom veterinaru ili ostavljanjem u nekom prihvatilištu – strah je još verovatniji i opravdaniji. Ovaj strah se može ublažiti pa čak i potpuno eleminisati češćim vožnjama koje će po prestanku izazvati zadovoljstvo ljubimca. Ukoliko se odvezete sa psom na neko novo mesto za šetnju na kojem će uživati ili posetiti prijatelje koji su i njemu dragi, vremenom će prestati da povezuje vožnju samo sa negativnim situacijama.
6. Strah od stepenica
Mnogi vlasnici pasa nisu ni svesni da se njihov ljubimac plaši stepenica do trenutka kada ovaj počne da odbija da koristi stepenice. Ovaj strah je direktna posledica odsustva rane socijalizacije. Stepenice kao prepreka nisu normalna pojava u očima i mozgu ljubimca koji ih kao štene nije upoznao i naučio da savlada. Sa ovakvim psima treba postupati strpljivo i nikako ih ne terati silom da koriste stepenice. Igra u kojoj učestvuje vlasnik je dobar način ali kod nekih pasa sa veoma ukorenjenim strahom mora se raditi još sporije. To podrazumeva učenje, bukvalno korak po korak, kako bi pas počeo da koristi stepenike bez straha.
Zbrinut 21 pas koji je pobegao od vlasnika zbog straha od petardi!
7. Strah od ljudi
Za mnoge je iznenađenje da se pas – „najbolji čovekov prijatelj“ plaši ljudi. Ali taj strah uopšte nije neuobičajen. Uzroci nastanka ovog straha leže u neodgovarajućoj ranoj socijalizaciji i naravno, kao posledica zlostavljanja. Način za ublažavanje reakcija na ljude koje mogu da budu lajanje, režanje, pa i napadi sa ujedima, jeste postepena desenzibilizacija. Veći problem predstavlja ukoliko je pas obučen za napade na ljude ili za čuvanje objekata od ljudi. U svakom slučaju, potražite pomoć veterinara i to prvenstveno onih koji se bave ponašanjem pasa.
8. Strah od nepoznatih
Strah od nepoznatih je veoma sličan fobiji od ljudi. Razlikaje samo u tome što se pas boji svih nepoznatih osoba. Uzroci su isti ali je problem teži za prevladavanje jer je veoma teško psa naučiti da prihvati svaku novu osobu koju sretne. Prisiljavanje ovako strašljivog psa da prihvati po svaku cenu nepoznatu osobu veoma lako dovede do situacije da ljubimac postane agresivan.
9. Strah od dece
Psi razvijaju strah od dece iz nekoliko razloga. Prvi je izostanak izloženosti deci u ranim fazama života. Psi koji se nisu družili sa decom često imaju strah jer ih jednostavno ne poznaju. Deca se drugačije ponašaju prema životinjama, nisu uvek dovoljno pažljiva i oprezna, čupaju im uši ili rep, guraju prstiće u oči, hvataju ih za njušku. Sve to psima uopšte ne prija ukoliko na to nisu naučeni. Incidenti i povrede koje mogu nastati u tim situacijama nisu retki a ni bezopasne. Pas u suštini nema nameru da povredi ali zbog straha reaguje agresivno. Vlasnici pasa koji pokazuju strah od dece moraju se obratiti stručnjacima za ponašanje pasa.
10. Strah od predmeta
Nemali broj pasa pokazuje strah od pojedinih predmeta kao što su usisivač za prašinu, novogodišnji ukrasi i jelka, fen za kosu, metle i četke za brisanje podova ili pojedine dečje igračke. Spisak ovakvih predmeta je poduži. Rešenje nije previše komplikovano jer ove predmete možemo ukloniti iz vidokruga psa ili psa skloniti u drugu prostoriju dok ih koristimo. Međutim stvari se komplikuju ukoliko pas pokazuje strah npr. prema vajarskoj skulpturi koja se nalazi na putu redovne šetnje pa laje na nju i odbija da prođe pored nje. U takvim situacijama, ili ukoliko pokazuje veliki strah prilikom upotrebe usisivača za prašinu ne ostaje vam ništa drugo nego da ga polako i strpljivo upoznate sa izvorom straha. Opet se radi o obliku desenzibilizacije za koji vam nije neophodna pomoć veterinara.
Dakle, strahovi i fobije nisu rezervisani samo za nas ljude. Lečenje ovih stanja kod pasa je mnogo komplikovanije jer je komunikacija krajnje ograničena. Zahteva veliku upornost i strpljenje vlasnika ali i ozbiljno savetovanje sa stručnjacima za ponašanje ovih ljubimaca. Na kraju se sve to isplati, jer biti odgovoran vlasnik znači brigu ne samo o fizičkom nego i o mentalnom zdravlju svog ljubimca.
Moja mimi se plasi balona hahaha