IME NEMAČKI OVČAR – Deutscher Schaeferhund
PREZIME ovčarski psi
VISINA mužjak i ženka 65 cm / 55 cm ( proveri FCI standard )
TEŽINA od 34 do 43 kg ( bilo bi dobro )
POREKLO Nemačka
BOJA Crna ili siva išarane smeđom
ŽIVOTNI VEK Oko 13 godina ( uz odgovarajuću negu )
NARAV vrlo inteligentan, poslušan učenik, temperamentan
Ovaj izuzetan pas, koji je po nekim kriterijuma idealan, dolazi iz Nemačke. Nastao je kao rezultat strpljivog rada na selekciji, kapetana Maks fon Stefanica, koji je u prethodnom veku dao sebi za zadatak da ukrsti više rasa ovčarskih pasa da bi stvorio novog psa koji bi bio obdaren maksimumom kvaliteta. Počev od 1884. godine, fon Stefanic je odredio osnovne smernice rase. Neki kažu da je nemački ovčar potomak vuka iz bronzanog doba. I zaista, oko 7. veka u Nemačkoj je živeo sličan pas, ali nešto svetlije dlake. Godine 1899, amateri su osnovali prvo Društvo nemačkog ovčara, koje je objedinjavalo više od 30 000 članova. Nemački ovčar, kakvog mi danas poznajemo, veoma brzo je stekao veliku popularnost.
Izgled
Glava je izdužena, a oči su posebno živahne i tamne, sa izrazom velike budnosti. Uši su zašiljene, uspravne i postavljene visoko; kod šteneta, one su spuštene niz glavu do četvrtog ili šestog meseca života. Postoje neke varijacije u boji dlake nemačkog ovčara. Najrasprostranjenija je crna varijacija, dok belezi bele boje nisu dozvoljeni na izložbama.
Karakter i nega
Ovo je verovatno najpoznatija rasa u celom svetu. Pravi je i svestran radnik, poznat po snazi i odanosti. Obdaren, verovatno najboljim njuhom u svetu pasa, postao je majstor u umetnosti praćenja tragova, bilo da se radi o traganju za nekim kriminalcem, izgubljenim detetom ili o pronalaženju nekoliko miligrama droge na dnu torbe. Odličan je čuvar i ne morate se bojati kada je uz vas. Nemački ovčar je zahvaljujući toj svojoj aktivnosti, nažalost, stvorio o sebi sliku represivnog psa.
Uz odgovarajuću dresuru ova rasa je odličan pratilac i prijatelj.
Treba mu svakodnevno četkanje, mnogo kretanja i zadaci, jer tada njegove sposobnosti dolaze do izražaja. Nažalost, skloni su displaziji kukova i laktova, a u poslednje vreme preporučuje se obavezno rendgensko snimanje ovih delova skeleta, kako bi se eventualni problemi uvideli na vreme. Psi sa displazijom se odstranjuju iz daljeg razmnožavanja, jer je ovo oboljenje genetski prenosivo.
Ovu energičnu i pametnu životinju zaista ne smete zapostaviti, pa treba iskoristiti sav njen elan i želju za izvršavanjem naredbi.
