Premda su se donosioci odluke o zabrani šetanje pasa u večernjim satima pozvali na veterinarsku struku i objasnili da ta odluka i nije baš toliko radikalna kakvom je smatraju vlasnici pasa, pojedini doktori veterinarske medicine tvrde suprotno.
Životinje, naročito psi, i te kako trpe i osećaju bol kada ne mogu svoje osnovne fiziološke potrebe da obave na vreme.
PROČITAJTE I:
10 SAVETA DA ZABAVITE PSE U KARANTINU: Dok traje vanredno stanje – EVO NEKOLIKO SAVETA ZA IGRU! (VIDEO)
LJUBIMCI KOLEGE: Kako izgleda rad od kuće sa ljubimcem! (VIDEO)
NASILJE SE NE ZAUSTAVLJA: Pas je doživeo strahovit udarac koji mu je odneo “POLA LOBANJE”! (VIDEO)
-Mora da se nađe kompromis. Svedok sam da su se u kraju u kom živim vlasnici pasa okupljali u grupama i slažem se da to nije u redu. To jeste bila zloupotreba, ali samo zdravom psu je potrebna šetnja minimum dva puta dnevno po pola sata, idealno 4 puta po 15 minuta, ističe doktor veterinarske medicine Andrija Daković.
Daleko je od istine i priča da takva zabrana ne može ni u kom slučaju da ugrozi zdravlje pasa. Oni, kao i ljudi uostalom, teško da mogu da istrpe toliko vremena bez pražnjenja bešike.
-Zamislite da ste u autobusu, i da ste krenuli na put koji će trajati 12h, a da pritom ne napravite nijednu pauzu kako biste obavili svoje osnovne fiziološke potrebe. Isto je i sa psima. Osećaju ekstremnu nelagodu, drhtavicu, nemir, tad počne i cviljenje zbog bolnosti koju osećaju, kroz poređenje nam objašnjava još jedan od pripadnika struke veterinarske medicine Goran Tomišić.
Ni zdravim, a tek starim i bolesnim psima ova odluka, ukoliko potraje, neće dobro doneti.
Na prvom mestu biće teško ugroženi psi bubrežni bolesnici, oni sa dijabetom, Kušingovim sindromom, Adisonovom bolešću, sa hiper ili hipotireodizmom, i mnogim drugim oboljenjima koja sama po sebi nisu laka.
Predugim zadržavanjem mokraće te bakterije u njoj postaju patogene i prete da izazovu upalu celog urinarnog trakta. Takođe u takvim okolnostima lako može doći i do inkontinencije urina, zapravo nemogućnosti kontrolisanja mokrenja.
–Psi kao psi obično neće da piške u stanu. Tako su naučeni, plaše se sankcije i trpeće dok mogu, dodaje dr Daković.
Ta trpnja pored fizičkih, kod nekih pasa može izazvati i psihološke posledice, ali kakve, zavisiće od psa.
–Moram da isaknem, zbog cele situacije koja je nastala i traženja nekog kompromisa, da nije dokazano da se virus korona može preneti sa čoveka na ljubimca, kao i obrnuto. Svetska Zdravstvena Organizacija ističe da takvih slučajeva još nije bilo, dodaje dr Tomišić.
Zaključak je da psima svakako ovakva odluka uopšte ne prija. Mali psi će moći kao i do sada da svoje osnovne fiziološke potrebe obave u stanu, ali srednji i veliki to nikako neće moći i teško će podneti.
POGLEDAJTE BONUS VIDEO SA PETFACE YOUTUBE KANALA:
