Mama i njenih sedam crnih štenaca su srećno živeli na obroncima Fruške gore, zahvaljujući brizi i pažnji koju su im obezbedili Tijana Radivojević i njenih desetak prijatelja. Oni su im tokom epidemije koronavirusa svakodnevno donosili hranu i vodu, lečili ih, trudili se da im ništa ne nedostaje. Nažalost, nisu svi bili oduševljeni ovom porodicom. Neko ih je prijavio Zoohigijeni i Šugica je sa svojih sedam patuljaka završila u novosadskom prihvatilištu Zoohigijene. Tijana i prijatelji su samo u očaju mogli da isprate njihovo hvatanje i odvođenje iz malog Raja.

A onda su očaj zamenili briga i odlučnost da Šugici i patuljcima pomognu po svaku cenu. Organizovali su se i počeli redovno da odlaze u prihvatilište Zoohigijene kako bi posećivali malu porodicu. Razdragani, razigrani i veseli štenci više nisu bili isti. Život u boksovima koji nisu bili previše čisti i komotni, bez mogućnosti da slobodno trče, nedostatak hrane i slobode učinili su da im se sjaj u očima ugasi. Bili su mršavi, atrofirani zbog nekretanja, osećali su se na fekalije kojima su bili prekriveni boksovi… Tijanu je obuzeo osećaj da ih je napustila i izneverila.

ŠUGICA I SEDAM PATULJAKA! – Najlepša priča koju smo čuli! (Part 1)

U saradnji sa nadležnima iz Zoohigijeni, patuljci su fotografisani i započela je akcija traženja domova kako bi ih izvukli iz prihvatilišta. U međuvremenu, Šugica je sterilisana, obeležena i vraćena u šumu gde joj je bio pravi dom. Bezbrojne objave na društvenim mrežama su donele rezultate. Papi, Azra i Ciga – tri patuljka su dobili novi dom. Zauvek su napustili tugu prihvatilišta.

Nažalost, ostali nisu bili te sreće. Ostali su u prihvatilištu. I tako nekoliko meseci. Tijana je prilikom svake posete bila svedok propadanja jadničaka. Bili su sve mršaviji, nevoljniji, nedorasli. Imali su već 6 meseci, a izgledali su kao da su jedva napunili 3 meseca. Kada god bi se ukazala prilika i dobijali dozvolu, Tijana i prijatelji su štence izvodili na teren za istrčavanje ne bi li ih malo pokrenuli, igrali se sa njima i udahnuli im malo volje za životom. Ali, to ovim patuljcima nije bilo dovoljno.

Zahvaljujući upornosti Tijane, prijatelja i pritiska javnosti preostala 4 šteneta su sterilisana, obeležena i vraćena u svoj prvobitni dom na Fruškoj gori. Jedan od vikendaša je dao saglasnost da se napravi kućica za Šugicu i preostala 4 patuljka u blizini njegove kuće. Tako je nastala svojevrsna oaza u kojoj je mala porodica mogla da bude na okupu.

Jednog jesenjeg dana je na Popovicu stiglo vozilo Zoohigijene. U njemu su bili Zigi, Vlada, Nikola i Petar kako bi pušteni na slobodu. Bili su preplašeni, u stresu… nisu verovali i razumeli šta se događa. Patuljak Petar se od straha zavukao pod točak kombija – morali su da ga izvlače i smiruju.

Kada je vozilo Zoohigijene otišlo prijatelji su shvatili da jedan patuljak nedostaje. Počela je dramatična pretraga šume i dozivanje malog Nikole. Međutim, od njega ni traga ni glasa. Protekla je noć puna zebnje i straha zbog nestalog patuljka. Sreći nije bilo kraja kada je ujutru stigla vest da je Nikola nađen. Jadničak se toliko bio uplašio da se vratio u kombi i zavukao pod sedište vozača. Otkriven je kada se vozilo već vratilo u prihvatilište. Nikolu su odmah dovezli u šumu.

BRAVO ZA SANJU, USPELA JE! – Tražila je pomoć da napravi kućicu staroj Lei

Danas Šugica i 4 patuljka čuvaju šumu na Fruškoj gori, a Tijana i njeni prijatelji ih čuvaju i brinu o njima. Ovi divni mladi ljudi su se organizovali i redovno maloj porodici donose hranu i vodu. Igraju se sa njima pokušavajući da im vrate poverenje u ljude. Brinu o njihovom zdravlju.

Odlučni su da Zigiju, Vladi, Nikoli i Petru obezbede pravi dom. Oni uživaju u slobodi ali sigurno je da bi im bilo bolje u sigurnosti doma sa ljudima koji bi ih voleli i brinuli o njima. Tijana kaže da su oni nežni, emotivni, pametni i pre svega verni psi. „Patuljci zaista postoje i da znate čarobni su. Okupili su divne i humane ljude i promenili mnoge živote.“ – dodaje Tijana.

I zaista, jedna devojka iz grupe je počela da volontira u Zoohigijeni kako bi tamošnjim psima bar malo pružila ljubav i osećaj slobode. Druga se aktivno uključila u aktivnosti koje bi dovele do sistemskog i humanog rešenja problema napuštenih ljubimaca. Pokrenuta je Fejsbuk stranica „Kereća posla“ posvećena patuljcima. Započeto je i pisanje knjige za sve one koji vole pse, a ne znaju kakav oni žive život na ulici, napušteni, gladni, često i žedni. Mada, ovu knjigu bi bilo bolje da pročitaju oni koje ovakve brige nikada nisu mučile. Bilo bi bolje da se oni upoznaju sa ovim mukama koje je prouzrokovao niko drugi nego sam čovek.

“Verujte, lojalnijeg, odanijeg prijatelja od njih nećete naći ni za života sto. Kada bi ljudi znali kakvi su to anđeli, otimali bi se za njih, jer davajući sebe njima, vratićete se sebi!” završava Tijana priču o Šugici i sedam patuljaka sa Fruške Gore.

Foto: Tijana Radivojević

Pročitajte i jedno Šugicino “razmišljanje”.

ZIVOT ULICNOG PSA JE BORBA!

SPAVAM NAPOLJU… BUDE JAKO HLADNO NOCU… NEMAM NIKAKVO SKLONISTE… SPAVA SE NA OTVORENOM…

STA KAKO KAD PADA KISA?!?

PA SAKRIJEM SE ISPOD NEKOG KROVA… KAKO DRUGACIJE? TADA IAKO BUDEM MOKRA I SMRZNUTA, MALO OPUSTENIJE SPAVAM, JER NEMA TOLIKO DRUGIH PASA I LJUDI OD KOJIH MORAM DA SE CUVAM… NONSTOP MORAM DA BUDEM NA OPREZU STO JAAAAAAAAAAAAKO ISCRPLJUJE…

JAKO SAM BILA TUZNA ZBOG TOGA, STO JE ZIVOT TAKO TEZAK… ZELELA BIH DA ZIVOT BUDE LAKSI… ZELELA BIH DA IMAM DOM KOJI JE TOPAO I GDE NE MORAM DA SE BOJIM DRUGIH PASA I LJUDI… ZELELA BIH DA IMAM TOPAO I MEK KREVET GDE MOGU DA SE IZVRNEM NA LEDJA DOK ME NEKO CESKA I IZBACIM JEZICINU OD SRECE…

HEJ… NISAM JA NEZAHVALNA ILI LENJA… UZVRATILA BIH ONOME KO BI MI PRUZIO DOM, SIGURNOST I LJUBAV LIZANJEM, PRAVILA BIH GLUPOSTI DA VAS ZASMEJEM, MAHALA BIH REPOM DA TI KAZEM DA SAM SRECNA…

Izvor: Facebook stranica “Kereća posla”