Kaže se da su „oči ogledalo duše“. Ako je to tačno, oči psa Roksa su pokazivale samo ogroman strah i svedočile o stravičnoj patnji koju je proživeo. Roks i njegova prijateljica Rouki su pronađeni na Ukrajinsko – Poljskoj granici.
Bilo je očigledno da su danima lutali, skrivajući se od ljudi i užasa rata. Kada su pronađeni, bili su bukvalno paralizovani od straha i traumatizovani do to mere da su se spasioci jedne Poljske organizacije brinuli da li će se ikada oporaviti.
Pročitajte i ovo: ZA OVE LJUDE NEMA ODMORA – Svaki život je važan
Za Roksa i njegovu prijateljicu, putovanje dugo dve godine njihovih života bilo je sve samo ne ugodna i ležerna šetnja. Bilo je očigledno da se radi o uličnim psima koje život nije štedeo. Vrhunac patnje doživeli su s početkom rata u Ukrajini kada su krenuli na put nade.
Pretpostavlja se da su dve jadne duše krenule za stotinama hiljada ljudi koji su spas od ratnih razaranja potražili u Poljskoj. Ali, za razliku od kućnih ljubimaca koji su bežali sa svojim vlasnicima, Roks i Rouki su na put nad krenuli sami. Kako je to izgledalo ne možemo ni da zamislimo. Pretpostavlja se da su prevalili nekoliko stotina kilometara bez hrane, vode, u stalnom strahu od ljudi, drugih životinja, odjeka rata… Da Roks može da govori, njegova priča bi bila stravična.
Začudo, njihovo fizičko zdravstveno stanje je bilo zadovoljavajuće ali psihičko… Ekstremno traumatizovan, nedodirljiv, asocijalan, pas je bio samo senka samog sebe. „Nismo mogli da se nosimo sa njim, morali smo da mu stavimo brnjicu jer je pokušavao da ujede“ – objasnila je Sabrina, jedna od volonterki. Roks je bio izrazito nesocijalizovan jer nikada nije imao priliku da bude u društvu dobrih ljudi. Ali, psi su bili druga priča. Sa svakim je bio veoma ljubazan i prijateljski razpoložen.
Pročitajte i ovo: POTRAGA ZA ZOI – Nestala posle „akcije“ Avenije MB u Apatinu
Nekoliko nedelja kasnije Roks i Rouki su prebačeni u Francusku. Tamo su smešteni u dva hraniteljska doma u kojima pokušavaju da im pruže toliko potreban mir, sigurnost i ljubav. Roks polako napreduje. Obeležen je, dobio je sve potrebne vakcine a uskoro ga očekuje i sterilizacija. Strah u očima je i dalje dominantan. Sklanja se od ljudi ali više nije agresivan. Prepoznao je da mu ljudi koji su mu poklonili dom nisu izvor opasnosti ali potpuno poverenje još nije izgradio.
Razumemo Roksa… dve godine svog života je proveo u strahu, bežanju, sklanjanju od ljudi koji su ga mrzeli, jurili, tukli. Sada treba da poveruje da nisu svi ljudi isti. Da postoje oni dobri, koji vole i koji u njemu vide živo biće koje oseća, voli, plaši se i kome je potrebno da bude voljeno. Svi se nadaju da će Roks naučiti da živi u ljubavi i miru.
Put nade kojim su krenuli Roks i Rouki još nije završen. Ipak, prevalili su najvažniju deonicu. Preživeli su strahote rata, našli mir… Dobili su novu šansu.
Izvor: woopets.fr
