Neke veze koje se stvore tokom kreativnog stvaralaštva postanu toliko jake da postanu poriv da se učini gotovo nemoguće kako bi se nastavile. Priča o sudbini i sreći kuje Zeitine koja je sasvim slučajno postala zvezda filma „Lutalica“ je zaista neverovatna. Ona je posle dve godine konačno usvojena i to zahvaljujući rediteljki i snimateljki Elizabet Lo. Ovo nije filmsak priča, već priča iz filma.
Dokumentarni film „Lutalica“ je predivan, dirljiv i potresan prikaz Instabula iz ugla jednog uličnog psa. Elizabet Lo je ovaj film snimala pune dve godine na ulicama Instambula, prateći život kuje Zeitine. Film predstavlja odu duhu pasa koji žive pored ljudi slobodni, životu bez udobnosti koji dele hiljade gradskih pasa. Srećom za ove pse, u većini Turskih gradova o njima brinu građani obezbeđujući im hranu vodu pa čak i veterinarsku negu.
Pročitajte i ovo: PUT NADE – Priča o dva psa u bekstvu od rata!
Nažalost, 2021. godine stav Turske vlade se naglo promenio. Po nalogu predsednika Erdogana započeta je velika akcija uklanjanja uličnih pasa. Povod je bio navodni napad jednog psa na devojčicu. Komunalne službe su započele surov lov po ulicama i mnogi psi su završili u nehumanim, prenaseljenim azilima. Iako nema zvaničnih podataka, aktivisti za zaštitu prava životinja tvrde da su hiljade pasa ubijene tokom ove čistke Turskih gradova.
Kada je čula za ove strahote, Elizabet Lo se vratila u Instabul u želji da pronađe Zeitin i da je spase. Međutim, danima niko nije video Zeitin. Elizabet je obilazila restorane ispred kojih se kuja povremeno zadržavala, ulice i mesta po kojim ju je pratila tokom snimanja… Otišla je i pretražila obližnje šume u kojima je veliki broj pasa potražio spas od komunalnih službi. Zeitin kao da je u zemlju propala. Elizabet se plašila da je i ona postala žrtve surovih lovaca.
A onda se dogodilo čudo. Poslednjeg dana pred povratak iz Instabula, Elizabet je ugledala Zeitin na vratima jednog restorana. Odmah joj je prišla i Zeitin se veoma obradovala kada je videla poznati lik. Elizabet je na Zeitin postavila GPS uređaj kako bi mogla da je locira i započela potragu da joj nađe pravi dom.
Elizabet se setila Merta Akoka, čoveka koji joj je pomagao tokom snimanja filma. Pitala ga je da li bi primio Zeitin u svoj dom koji se nalazio na periferiji Instambula. Mert, koji je već imao nekoliko pasa o kojim je brinuo, nije dugo razmišljao i prihvatio je novu obavezu. Zeitin se uskoro našla na Mertovom imanju i danas uživa u dugim šetnja u drušvu ostalih drugara koji su život započeli na ulici.
Pročitajte i ovo: ZA OVE LJUDE NEMA ODMORA – Svaki život je važan
Elizabet je bila srećna ali i pomalo tužna. Tokom dve godine praćenja Zeitin po ulicama Instambula uverila se koliko je ovoj kuji sloboda bila važna. Sada ju je izgubila, ali s druge strane, bila je na sigurnom i više joj nije pretila opasnost da završi u nekom azilu u kom bi joj sudbina bila potpuno neizvesna.
Izvor: sperro.com
