Svi psi će u nekoj fazi života imati problem sa unutrašnjim ili kako se stručno nazivaju endoparazitima. Činjenica je da se ovi paraziti normalno nalaze u intestinalnom traktu, a da problemi nastaju kada dođe do njihovog prevelikog prisustva u organizmu. Mnogima se ovi problemi ponavljaju ukoliko se redovno ne tretiraju protiv ovih patogena. Kada se zna da je zaštita i eliminacija unutrašnjih parazita krajnje jednostavna i jeftina postavlja se pitanje zašto je ovaj problem prilično čest u veterinarskim ambulantama? Naročito je čudno da mnogi vlasnici ne primenjuju rutinsku zaštitu od crevnih parazita kada se zna da mnogi od ovih parazita mogu da pređu i na ljude.
Kod pasa su najčešće dve vrste parazitskih glista ili crva. To su okrugli i trakasti. Okrugli paraziti koje obično zovemo glistama, mogu da narastu do 15 cm i uglavnom su bele boje. Naravno, nisu potpuno okrugli već podsećaju na žicu. Telo im je oblo pa se nazivaju i okruglastim crvima. Trakasti su ravni poput traka i mogu narasti čak do 60 cm u dužinu. Oba ova tipa parazita se nastanjuju u crevima pasa. Pored njih ponekad se mogu naći i još dva tipa glistica koje se nazivaju bičasti (vhipworms) i kukičasti (hookworms). Pored ovih crevnih parazita, psi su u opasnosti i od nekih drugih crva koji se nastanjuju u plućima, srcu, stomaku i bešici.
KAKO SE PSI ZARAZE CREVNIM PARAZITIMA
Kada se govori o infestaciji parazitima moraju se imati u vidu razvojni ciklusi svakog parazita kao i lanac prenosa i zaražavanja ljubimaca i ljudi. Svi paraziti prolaze različite faze razvoja od jaja, preko larvi (koje se javljaju u fiše razvojnih faza) do odraslih formi. Lanac prenosa je veoma jednostavan. Zaraženi psi obično izmetom izbacuju u spoljnu sredinu jaja ili larve u nekoj razvojnoj fazi. Drugi psi njuškanjem ili na šapama i dlaci pokupe jaja, a poptom lizanjem unesu jaja u svoj organizam. Jaja se u crevima zaraženog psa razvijaju u larve, a zatim u odrasle forme koje se razmnožavaju proizvodeći na hiljade jaja. Ta jaja ponovo putem izmeta dospevaju u spoljnu sredinu i tako ovaj proces traje u nedogled. Jaja u spoljnoj sredini mogu da prežive mesecima pa i godinama jer im nisu potrebni nikakvi specijalni uslovi za opstanak. Njima nije potrebna hrana niti neka posebna žaštita. Unos jajašaca u organizam može biti direktan, kada pas dođe u dodir sa jajima u spoljnoj sredini ili preko zaraženih glodara i zagađene hrane. Takođe, do zaražavanja dolazi i tokom trudnoće ili dojenja kada mladi oblici parazita probijaju placentu ili mlekom dospeju u organizam nerođenih i tek rođenih štenaca.
Kada se govori o trakastim parazitima koje obično nazivamo pantljičare, zaražavanje je vezano za glavne rezervoare i prenosioce jajašaca. To su najčešće buve. Zanimljiv je i način razmnožavanja ovih crva. Oni su glavom zakačeni za zid creva dok telo raste u segmentima koji su ispunjeni jajima. Povremeno, ovi segmenti otpadaju i završe u fecesu, a potom u spoljnoj sredini. Izgledaju kao zrna pirinča i često se zakače za krzno psa u analnoj regiji. Lanac prenosa je sličan kao i kod okruglastih parazita s tim što postoji i buva koja je vektor koji utiče na mnogo efikasnije raznošenje parazita.
SIMPTOMI
Zanimljivo je da se znaci zaraženosti okruglastim crvima najčešće uočavaju na koži ljubimca. Javljaju se crvene lezije i dolazi do gubitka dlake koje izgledaju kao zakrpe. Lezije se javljaju na glavi, ušima, šapama i nogama. Ove promene obično ne svrbe ali to nije pravilo. Kod lakših infestacija ove promene mogu biti gotovo neprimetne dok kod težih dolazi do ozbiljnih upalnih reakcija na koži i gubitka dlake na velikim površinama. Sve ovo može da dovede do sekundarnih bakterijskih i gljivičnih infekcija. Ponekad infekcije na šapama dovode i do infekcije noktiju pri čemu oni postaju krti i lomljivi.
Kada se radi o zaraženosti trakastim glistama, klinički znaci se znatno razlikuju. Na prvom mestu je pojava iritacije na zadnjem delu tela psa pa je prisutno tzv. „sankanje“ pri čemu pas vuče zadnji deo tela po podlozi zbog svraba i neprijatnosti. Od ostalih simptoma tu su i:
- Gubitak težine i pored dobrog apetita
- Letargija
- Nadutost stomaka
- Povraćanje
- Proliv
- Prisustvo jajašaca na krznu u analnoj regiji
PROČITAJTE I:
UŠNI ŠUGARAC: Parazit koji izaziva jedno od najčešćih oboljenja uha kod pasa!
DIJAGNOZA
U zavisnosti od simptoma primenjuju se i različite dijagnostičke procedure. Kod sumnje na preterano prisustvo okruglastih glista obavlja se detaljan pregled promena na koži. Koristi se Vudova lampa, emitovanjem ultraljubičaste svetlosti kako bi se utvrdilo prisustvo gljivica. Najčešće se koristi za potvrdu prisustva gljivice Mikrosporum kanis pa nije pouzdana za isključivanje prisustva okruglastih parazita. Ono što definitivno potvrđuje problem sa unutrašnjim parazitima je mikroskopski pregled uzoraka lezija i dlake. Najtačniji rezultati se dobijaju mikrobiotičkim laboratorijskim analizama koje traju oko 4 nedelje. Prilikom dijagnostičkog procesa treba isključiti alergijske reakcije na hranu, atopije, šugarce ili demodeks kao spoljne parazite.
Što se tiče prisustva trakastih parazita, najpouzdanija dijagnostička procedura je laboratorijska analiza uzorka fecesa. Mikroskopskim pregledom se mogu utvrditi gotovo svi oblici parazita.
LEČENJE
Na prvom mestu terapija je usmerena na ubijanje i eliminaciju odraslih formi parazita koji su stalni izvor novih jajašaca. U tu svrhu su danas razvijeni brojni preparati koji se nazivaju antiparazitici. Dostupni su u obliku tableta, tečnosti, pasti ili praha. Međutim, nisu svi efikasni protiv svih vrsta parazita. Zbog toga je neophodno utvrditi koji parazit je prisutan i upotrebiti odgovarajući preparat. Obavezno se savetujte sa veterinarom jer nije preporučljivo primenjivati terapiju na svoju ruku. Treba znati i da neki preparati veoma efikasno ubijaju odrasle jedinke parazita ali to ne znači da je pas potpuno izlečen i da neće doći do reinfestacije. Potrebno je primeniti preparate koji ubijaju i ostale razvojne oblike i koristiti ih u redovnim vremenskim intervalima u zavisnosti od fizioloških i razvojnih osobina svakog parazita. Rekli smo da su lečenje i zaštita relativno jednostavni. Međutim, treba imati u vidu da su promene koje nastaju na koži zbog okruglastih parazita prilično zahtevne kada se radi o lečenju. Tada je potrebno raditi i na sprečavanju razvoja sekundarnih bakterijskih i gljivičnih infekcija, pogotovu ako se zna da nastale promene nekad svrbe. Ovo zahteva mnogo duži period lečenja upotrebom odgovarajućih šampona ili krema kao i topikalnih preparata koji pomažu oporavku kože i krzna.
PROČITAJTE I:
Poleni trava, korova i drveća mogu da izazovu ovo KOŽNO OBOLJENJE! (VIDEO)
PREVENTIVA
Zaštita od zaražavanja i preteranog razvoja crevnih parazita se pre svega svodi na preventivno davanje preparata koji ubijaju odrasle forme. Na tržištu postoji veliki broj tableta, pasti i tečnosti koje se koriste u tu svrhu. Važno je da se ovi preparati koriste redovno u vremenskim intervalima koji su deklarisani na proizvodima. Najčešće se radi o intervalu od 3 meseca ali postoje i oni preparati koji obezbeđuju dužu zaštitu – od 6 mesci. Neophodno je psima obezbediti i kontinuiranu zaštitu od buva koji prenose trakaste parazite. Izbor zaštite je na vama ali to primenjujte ne samo zbog unutrašnjih parazita. Imajući u vidu da se većina unutrašnjih parazita raznosi po okolini putem izmeta zaraženih pasa, obavezno je uklanjanje izmeta sa svih javnih površina.
Ne zaboravite da većina ovih parazita predstavlja opasnost i za ljude. U tom smislu su deca najugroženija pa im obavezno dobro operite ruke posle igranja u parkovima gde dolaze ljubimci i posle kontakta sa ljubimcima. Zaštita pasa od unutrašnjih parazita je jedan od glavnih faktora odgovornog držanja ljubimaca. Ne zaboravite, nezaštićen i zaražen pas predstavlja ozbiljnu pretnju po druge životinje, ljude – pre svega decu ali i za same vlasnike.
