Kada ljudi vide mačku koja se češe, uglavnom pomisle da je puna buva. Naravno, infestacija buvama jeste jedan od razloga preteranog češanja ali nije i jedini. Češanje je logična reakcija na svrab koji mačka oseća na pojedinim delovima kože i po pravilu upućuje na neki problem sa kožom. A to zahteva pomoć veterinara.
Kožne bolesti kod mačaka mogu biti frustrirajuće kako za vlasnike, tako i za veterinare. Međutim, u tim situacijama kao da svi zaboravljaju na mačku. Zamislite kako je njoj: sve je stalno svrbi, češe se, od toga je sve više svrbi, ne može da kaže šta je muči… a većina je gleda sa gađenjem i govori da je puna buva! Znaci nekog kožnog oboljenja ne počinju odmah sa češanjem. Sve ove bolesti se relativno sporo razvijaju, dugo traju i isto toliko dugo se leče. Sve počinje čestim, upornim i gotovo opsesivnim lizanjem i doterivanjem dlake. Potom ide češanje, gubitak dlake i pojava crvenila, ranica i krasta na koži. Pažljiv i detaljan pregled kod veterinara najčešće dovodi do sledećih dijagnoza:
- Preosetljivost na ujed buva
- Prisustvo drugih kožnih parazita
- Alergijske reakcije na neke supstance iz okoline
- Alergijske reakcije na neki sastojak u hrani
PROČITAJTE I:
OČNE INFEKCIJE KOD MAČIĆA: Gotovo svi mačići dožive infekcije, a neke mogu da ih OSLEPE!
Najlakši problem za dijagnozu jeste alergijski dermatitis, tj preosetljivost na ugrize buva, iako nije baš lako utvrditi prisustvo buva na samoj ljubimici. Ukoliko infestacija nije obimna i buve se ne vide golim okom, potrebno je obaviti pregled „prljavštine“ iz dlake. Jednostavno se češljanjem istresu sve nečistoće na vlažan beli papir. Ukoliko se pojave crvenkaste mrlje koje se razlažu na nakvašenom papiru to je pouzdan znak prisustva izmeta buve pa i samih buva. Izmet buva sadrži svarenu krv kojom se buva hranila. Najčešća mesta gde se javljaju alergijske reakcije od ujeda buve su duž donjeg dela leđa, oko baze repa i oko vrata. Čak iako se ne nađu odrasle buve, a mačka češe ove delove tela, potrebno je ljubimicu tretirati odgovarajućim preparatima. Posebno treba obratit pažnju na okolinu u kojoj mačka živi, a tretman treba primenjivati i na drugim mačkama čak iako ne pokazuju znake češanja.
Grinje su paraziti koji takođe izazivaju svrab. Kožne grinje se mogu naći u uzorku koji se uzima iz površinskih i dubljih slojeva kože – tzv. skarifikat. Prisustvo grinja se rešava korišćenjem odgovarajućih paraziticida po preporuci veterinara.
Atopijske reakcije se javljaju već u ranijem životnom dobu i to obično sezonski u proleće ili jesen. Vremenom se znaci atopijskih alergija pojačavaju ukoliko se ona ne leči. Izazivači mogu biti polen, trava, kućna prašina, duvanski dim… praktično sve što se nalazi u okruženju mačke. U nekim slučajevima, u zavisnosti od uzroka simptomi su prisutni stalno, tokom cele godine. Pošto se alergijske reakcije kod mačaka za razliku od ljudi iskazuju na koži i to na različitim delovima tela, dijagnoza nije tako jednostavan proces. Jednostavno, klinički znaci su previše slični svim drugim kožnim oboljenjima kod mačaka. Atopija je hronični problem, koji često zahteva ponavljanje tretmana koji ublažuju simptome. Lekovi na bazi steroida dugotrajnom upotrebom mogu imati negativne posledice po druge organe. Ukoliko se suočite sa ovakvim problemom potražite veterinara koji je stručnjak za kožne bolesti. Zajedno razmotrite opcije koje su vam na raspolaganju i sarađujte tokom lečenja.
Alergije na hranu, za razliku od intolerancije na hranu se takođe pokazuju na koži. Obično se manifestuju gubitkom dlake, lezijama i krastama na vratu i licu ali mogu se pojaviti i na drugim delovima tela. Donedavno se smatralo da ove reakcije obično nastaju trenutno ili nedugo posle promene uobičajene hrane. Međutim, dokazano je da one nastaju i posle višegodišnje upotrebe iste hrane. Jednostavno, organizam u nekom trenutku postane preosetljiv na neki sastojak hrane. Najčešće su to neki protini ali i žitarice. U dijagnozi ovih alergija se koriste eliminacione dijete pri čemu se koriste hipoalergijske hrane. One najčešće imaju protine iz jednog izvora, obično ne onog koji je mačka do tada jela. Proces utvrđivanja traje 8 – 10 nedelja. Zbog dugotrajnosti prvo je potrebno isključiti druge uzročnike koji izazivaju preterano češanje mačke.
Utvrđivanje tačnih uzroka kožnih problema kod mačaka nije jednostavno. Potrebno je veliko strpljenje i upornost veterinara i vlasnika, što podrazumeva veći broj poseta veterinaru i različite dijagnostičke procedure. Lečenje je takođe dugotrajno. Praksa pokazuje da lečenje traje najmanje onoliko koliko je trajalo i nastajanje problema. Mogu proći nedelje i meseci dok ne nestanu lezije, koža se potpuno oporavi i ponovo izraste dlaka. Kod nekih problema, neophodna je promena životnih uslova i navika do kraja života.
