Na periferiji grada Zrenjanina živi jedna Gospođa (63) koja ima ljubavi za sve napuštene, odbačene i u njeno dvorište ubačene životinjice. Sa stanovnicima svoje “Kuće Milosti“ ona svakodnevno razgovara.
„Za mačiće moram da obezbedim mleko bez laktoze“, počinje ova divna Gospođa svoju priču dok podgreva obrok. „Meda (pas) nije agresivan, daleko od toga, samo voli da ukrade hranu. Eto to je jedina stvar za koju bi mi dobro došla pomoć – da mogu brže da ih nahranim. Ovako mi je žao što nemam 100 ruku da mogu svima odjednom da dam, već moraju da čekaju na red. Prvo mačići, pa onda stariji. A stariji već mogu i zajedno da jedu, kuce i mace zajedno, vole se, reklo bi se”, objašnjava divna Gospođa.
16 mačaka i 8 malih mačića živi u “Kući Milosti”. Međutim, nema tu samo mačaka – tu je i 7 pasa, ali među svima njima prkosno šeta i jedan petao. Zna da ga niko neće dirati, pa može da bude potpuno opušten među silnim macama. Svi oni su odrasli zajedno, navikli su se jedni na druge i tu, kako kaže, nema nikakvih problema.
“Desilo se i da keruša Aska doji mačiće. Neko je bacio mačiće, koji su još trebali da sisaju. Mi smo ih srećom našli i doveli kući. Međutim, nismo imali macu koja može da ih doji. Oni su počeli da sisaju kuju, koja im je to dozvolila. I mi smo bili iznenađeni kada je kujici Aski krenulo mleko”, priča Gospođa i dalje vidno uzbuđena.
Obe keruše koje tu žive su sterilisane, ostalo su “dečaci” . U Zrenjaninu postoji akcija besplatne sterilizacije pasa, što je gospođa iskoristila. A “Udruženje ljubitelja životinja Magare”, obezbedilo joj je i tri besplatne sterilizacije mačaka. Neke je i ranije sterilisala od svog novca.
Sve ovo ona naglašava, jer kako kaže neretko su je osuđivali da je “sakupljač životinja”.“Dovedem kući kada vidim macu da je na ulici povređena ili izgladnela. Ne mogu da ih ostavim, iako sam 100 puta rekla da neću više doneti nijednu životinju kući”, kroz smeh priča ona.
“Nemam decu ni unučiće, nemam na koga drugog da trošim osim na životinje. Neki dušebrižnici kažu: što ne usvajate decu, nego se bavite životinjama. Ja im odgovaram da oni usvajaju decu, ja ću životinje jer za to imam uslove, za decu nažalost nemam, ali da svako pomogne kome može i svet će biti divno mesto kad se svi skuće. Uostalom, ljudi su odgovorni za životinje, naša neodgovornost i prema ljudima i prema životinjama stvara nevolje. Odgovornost mi tu strašno fali, svaki prema svome nahođenju neka radi, ali da svima bude dobro”, priča ova divna Gospođa.
Mnogo nema, ali sve što ima ili njen suprug zaradi – oni daju na životinje. Kako kažu, ne pamte kada su nešto sebi kupili od odeće ili nameštaja za kuću.
„Smatram da kuća bez životinja nije nikakva kuća. Meni je to nekako pripadajuće, odnosno svaka kuća treba da ima životinju, to oplemenjuje. Kuća bez životinja mi je tužna i pusta. I suprug i ja smo od detinjstva imali životinje u kući. Ne možemo da zamislimo svoj život bez njih”, objašnjava Gospođa.
Ona ne traži ništa. Samo da ih, kako kaže, puste na miru da uživaju u ovoj oazi i raju koji imaju. Samo iz dobre namere i vaše volje, molimo vas da IAKO NE TRAŽE NIŠTA odvojite deo današnjeg ručka, stare krpe ili bilo šta što bi Gospođi bar malo olakšalo u životu i svakodnevnim obavezama oko stanovnika “Kuće Milosti”. Nije želela ni ime da joj se zna, jer kaže “njoj nije potreban publicitet”.
“Ona svakodnevno od svojih usta odvaja za njihovu hranu i troškove lečenje, pa vas molimo ukoliko ste u mogućnosti da donirate hranu ili donaciju za troškove lečenja za životinjice koje se nalaze u “Kući milosti”. Ko god i koliko god može da pomogne može nas kontaktirati u INBOX”, rekli su nam iz “Udruženja ljubitelja životinja Magare”.
Mi smo pooootpuno ostali bez teksta! POGLEDAJTE GALERIJU:
