Pantljičare su paraziti koji su veoma česti kod mačaka, a obično se nastane u tankom crevu. Ovi paraziti pripadaju grupi cestoda. Najpoznatiji trakasti paraziti su Dipilidijum kaninum, Ehinokokus, Mezocestodija i Taenija. Napadaju sve sisare do kojih mogu da dospeju, pa su i ljudi ugroženi ukoliko dođu u kontakt sa nekom formom. Telo im je sačinjeno od glave i trakastog, segmentiranog tela. Uobičajeno je da se glavom zakače za zid creva i tako se hrane. Segmenti koji čine telo obično su puni jajašaca i oni predstavljaju važan deo u lancu daljeg prenošenja parazita.
PROČITAJTE I:
Kako POMOĆI MAČKI nakon gubitka drugog ljubimca?
KAKO SE MAČKE ZARAZE PANTLJIČARAMA
Mačke se najčešće zaražavaju unosom larvi. Glavni rezervoari u prirodi su sitni glodari pa ukoliko mačka ulovi i pojede zaraženog miša ili pacova sigurno će se zaraziti. Mačke koje se slobodno kreću, mogu se zaraziti i kontaktom i ishranom leševa ptica i drugih sitnih životinja na koje naiđu. Pored toga, kontakt sa zaraženim izmetom takođe predstavlja način zaražavanja. Sve u svemu, radi se o bolesti „prljavih ruku“, tako da loši higijenski uslovi u kojima se mačka kreće i živi značajno utiču na mogućnost infestacije ovim parazitima.
SIMPTOMI
Prilično je teško primetiti simptome infekcijom pantljičara jer ih u suštini ima malo. Kada se odvoji segment pun jaja, on putuje crevima i raspada se prilikom fecesiranja. Zbog toga se na dlaci i celoj analnoj regiji mogu primetiti sasušene ljuspice ali i čitavi delovi tela pantljičare. Obično su bele ili krem boje i podsećaju na seme susama. Ukoliko primetite ove tragove, onda ste primetili i najvažniji simptom. Mačka će možda nešto više lizati ovu regiju ali to nije karakteristično jer ovi delovi tela pantljičare ne izazivaju nikakvu reakciju. Drugi važan simptom je vezan za način ishrane pantljičare. Naime, one uzimaju hranljive sastojke iz creva domaćina pa to može da dovede do nešto većeg apetita zaraženog psa. Jednostavno, mačka hranu deli sa parazitom! U slučaju da dođe do prevelike infestacije parazitima može doći do gubitka telesne težine i mršavosti psa.
DIJAGNOZA
Na raspolaganju su jednostavne procedure. Kliničkim pregledom se mogu ustanoviti tragovi jajašaca u analnoj regiji. Ukoliko ih nema, potrebno je uraditi laboratorijsku analizu fecesa mačke. Ponekad se tragovi pantljičare ne mogu pronaći u fecesu pa je potrebno više puta ponoviti uzorkovanje i analizu.
LEČENJE
Terapija mačke koja je zaražena pantljičarama se uglavnom svodi na primenu antiparazitika koji u mački ubijaju odrasle forme parazita. O izboru konkretnog leka odlučuje veterinar i nemojte na svoju ruku davati preparate po savetu prijatelja i komšija. Preparati su veoma efikasni i već posle nekoliko dana dolazi do poboljšanja. Mačke nisu preterano saradljive kada je u pitanju davanje lekova preko usta. Neretko vlasnici skraćuju period u kome treba davati lekove. Važno je da se ispoštuje ceo protokol primene lekova kako bi se ubile sve prisutne pantljičare. U suprotnom, reinfestacija je gotovo obavezna pojava. Pored toga, nekad je potrebno koristiti preparate koji pojačavaju apetit kako bi mačka većim unosom hrane brže nadoknadila izgubljenu težinu. Važno je naglasiti da je potrebno detaljno dezinfikovati prostor u kome mačka živi i to preparatima koji uništavaju jajšca, larve i odrasle oblike pantljičare. Pri tome mislimo na ležaljke za odmor i spavanje, grebalice, igračke (pogotovu ako su od tekstila), jastuke, nameštaj, toalet…
PROČITAJTE I:
IZBOR POSUDE ZA VODU I HRANU: Nikako birati posude po principu: “Iiijaaao kako su slatke!”
PREVENTIVA
Iako se smatra da su mačke koje izlaze u spoljnu sredinu nešto ugroženije od ovakvih parazita, važno je reći da preventivne mere treba sprovoditi i kod kućnih mačaka. Na prvom mestu to je redovna, periodična primena preparata koji sprečavaju prekomerno umnožavanje svih vrsta utrašnjih parazita. Ovi preparati se mogu naći u formi tableta, spoton ampula pa čak i ogrlica. U zavisnosti od preporuke proizvođača daju se mački na tri mesece ili bar dva puta godišnje. Održavanje higijene prostora, redovno uklanjanje smeća i izmeta iz toaleta mačke doprineće da se smanji rizik od kontakta sa larvama ili odraslim formama parazita. Ukoliko mačka izlazi iz kuće, a živite u seoskom domaćinstvu, neophodno je redovno primenjivati i mere kontrole populacije glodara (deratizacija).
