Ehinokokus je pantljičara duga svega 2 do 6 mm. Iako postoje dva tipa ehinokokusa kod mačaka je prisutan samo Echinococcus multiocularis. Ljudi takođe mogu da služe kao domaćini – posrednici za obe vrste ehinokokusa. Zaraza kod ljudi izaziva tešku, ponekad smrtonosnu bolest zvanu ehinokokoza. Domaćin – posrednik proguta jaja ehinokokusa koja su izbačena sa fekalijama konačnog domaćina. Jaja se izlegu i nezreli oblik prodire u zid creva domaćina – posrednika i seli se u razne organe, obično u pluća i jetru. Razvijaju se velike ciste, prečnika 5-12,5 cm, koje sadrže hiljade zaraznih, granulastih oblika.
SIMPTOMI
Mlađe životinje kod kojih se nalaze ovi paraziti su neraspoložene, bezvoljne, apetit im je slab, a dlaka im je suva i lošeg kvaliteta. Primećuje se nadutost stomaka, a pacijenti pokazuju bol na pritisak stomaka. Prisutan je proliv u kome mogu ali i ne moraju da se primete crevni paraziti.
Ponekad životinja i povraća, a u povraćenom sadržaju mogu da se primete crevni paraziti. Dehidratacija je posledica upornog povraćanja i proliva.
Kod odraslih životinja najčešće je prisustvo dijareje manjeg ili većeg intenziteta. Dijareja može da bude prisutna stalno ili da se javlja povremeno, može da bude u vidu potpuno tečne ili kašaste stolice.
PROČITAJTE I:
Ehinokokus kod pasa
Konačni domaćin retko pokazuje znake bolesti, osim ako pantljičare nisu prisutne u velikom broju. Obično ni domaćin-posrednik ne pokazuje znake zaraze. Jaja ove pantljičare se ne izbacuju ravnomerno sa stolicom, a problem je u tom i veći, jer i ako se pronađu jaja, prosto je nemoguće ih razlikovati od jaja Taenia, koja je mnogo češća pantljičara. Ljudi, za razliku od životinja, često ispoljavaju znake zaraze ehinokokusom i znaci su različiti, zavisno od zaraženog organa. Najteži oblik oboljenja je alveolarna ehinokokoza kod kojih su prisutne ciste čija veličina može biti od 1-8 mm. One se obično javljaju u jetri ali se mogu proširiti i na druge unutrašnje organe. Ciste se sporo razvijaju, tako da kod ljudi može proći između 5 i 15 godina dok se bolest ne iskaže u pravom obliku. Ciste se ponašaju kao kancer i šire se na susedne organe što otežava lečenje.
DIJAGNOZA I LEČENJE
Dijagnoza se postavlja na osnovu pregleda, rendgenološkog snimka, ultrazvuka, CT-a (skenera), nuklearne magnetene rezonance, uz laboratorijske analize – povećanje eozinofila u krvi i pozitivne alergijske reakcije. Svaku ehinokoknu cistu, ukoliko lokalizacija dozvoljava, treba hirurški odstraniti. U slučajevima kontraindikacija za hirurško lečenje primenjuje se višemesečna terapija odgovarajućim lekovima. Kod ljudi zaraženih ehinokokusom, operacija je najčešći tretman.
PREVENTIVA
Kontrola ehinokokusa zasniva se na sprečavanju mačaka da jedu delove ili pak cele domaćine – posrednike. Životinje ne smeju da se hrane iznutricama ili nekuvanim mesom. Ljudi postaju slučajno zaraženi tako što pojedu namirnice zaražene jajima ehinokokusa. Ovo se može dogoditi i konzumiranjem zagađenog bilja kao što su lešnici, jagode, zelena salata i slično. Ruke mogu da se zagade baštenskim poslovima, ili na drugi način, od zemlje koju su zagadile mačje, ili pseće fekalije. Treba dobro oprati voće i povrće, a ruke obavezno sapunom.
