Mali, veliki, šareni, oni sa pedigreom ili bez njega. Psi su psi. Ne stvari. Oni su NEKO, a ne NEŠTO! Spremite se za najdirljiviju priču iz ugla jednog psa, napisanu od strane Penny Eims, pre svega velike ljubiteljke ovih životinja.
„Ja sam pas. Živim, dišem. Osećam bol, radost, ljubav, strah i zadovoljstvo.
Ja nisam stvar. Ako se udarim – imaću modrice. Krvariću. Patiti. Osetiću bol. Ja nisam stvar.
“Noćas sam umro”: Priča jednog psa, koja je rasplakala region!
Ja sam pas. Uživam u igranju, šetnji, ali više od svega, uživam u vremenu provedenom sa svojom porodicom. Ne želim ništa više od toga da budem sa svojim čovekom. Hoću da spavam gde spavaš i ti i idem gde ideš i ti. Ja sam pas i ja osećam ljubav … Ja žudim za druženjem.
Uživam u dodiru ljubazne ljudske ruke i mekoći kreveta. Želim da budem unutar kuće sa svojom porodicom, ne na lancu ili sam u odgajivačnici. Ili ograđenom dvorištu, satima. Rođen sam da budem pratilac, ne da živim život u samoći.
Ja znam kad je previše hladno i previše vruće. Doživljavam glad i žeđ. Ja sam živo biće, ne stvar.
Kada se odseliš, hoću da idem sa tobom. Ako ostanem, ja ću jedva čekati tvoj povratak. Čeznem za tvojim glasom. Učiniću sve da ti najviše ugodim. Živim da budem tvoj pratilac.
Ja sam pas. Moji postupci nisu rezultat korupcije, pohlepe, ili mržnje. Ne znam za predrasude. Ja živim u trenutku i ja sam primer ljubavi i odanosti.
Nemoj me zameniti za nekakav objekat. Osećam i mogu da mislim. Ja mogu da doživim i više od fizičkog bola, osećam strah i radost. Osećam ljubav i konfuziju. Imam emocije. Ja razumem možda više nego ti. Ja sam u stanju da shvatim reči koje mi govoriš, ali TI nisi uvek u stanju da me razumeš.
PRIČA NAPUŠTENOG PSA: Uzmite smrznutog psa u kuću da shvatite šta je ljubav!
Ja sam pas. Nisam u stanju da se brinem za sebe, bez tvoje pomoći. Ako se odlučiš da me vežeš i odbiješ da me hraniš, ja ću umreti od gladi. Ako me napustiš i ostaviš na seoskom putu, ja ću doživeti strah i biću usamljen. Tražiću te i pitaću se zašto si me ostavio. Ja nisam deo imovine koja se baca i zaboravlja.
Ako se odlučiš da me ostaviš u Prihvatilištu, uplašiću se i iću zbunjen. Očekivaću tvoj povratak.
Ja sam pas – živim, dišem. Ako se odlučiš da me odvedeš kući, molim te da mi pružiš stvari koje su mi potrebne kako bih bio zdrav i srećan.
Obezbedi mi hranu, čistu vodu, toplo sklonište i ljubav. Nemoj me napustiti. Nemoj me baciti kada postaneš previše zauzet. Budi posvećen celog života, ili me i nemoj odvesti.
Ako me napustiš, ja nemam sredstava da brinem o sebi. Ja ću biti prepušten na milost i nemilost ljubaznih ljudi – ako padnem u pogrešne ruke, moj život će biti uništen.
Ja ću doživeti bol, strah i usamljenost. Ako završim u azilu, očima ću moliti nekoga da me spase. Repom ću pokati da sam prijatelj. Ako to bude dovoljno dobro – umreću.
Ja sam pas. Želim da dam i da primam ljubav. Želim da živim. Ja nisam stvar. Ja nisam deo imovine. Molim te, nemoj me odbaciti. Obećavam da ti se odužiti bezuslovnom ljubavlju, sve dok živim“….
