Maltezeri, bišoni, mini pudle… ove rase koje pripadaju, žargonski rečeno „malim belim psima“ postali su veoma popularni. Popularni do te mere da su „odgajivači“ videli veliku priliku da se na brzinu obogate. Ovaj nesrećni bišon ili mešanac bišona je još samo jedno svedočanstvo  o okrutnosti nekih ljudi. Da li je odbačen ili izgubljen?

Milica Ostojić je preuzela brigu o nesrećnom psu kojeg je pronašla na Miljakovcu u Beogradu. Fotografije koje je objavila na Fejsbuku su stravične i potresne. Svedoče o tužnoj sudbini bića koje je trebalo da dobija samo ljubav, pažnju i brigu. Čini se da je ovaj pas dobio sve suprotno.

Pročitajte i ovo: OBESNI POŠTAR šutnuo MALTEZERA: U Pošti Srbije drski i neljubazni odbili prijavu.

Pas je dezorijentisan, star, ne vidi i ne čuje dobro. Vuče zadnje noge, nema veliki broj zuba, telo je prepuno izraslina i tumora. Dlaka je potpuno ućebana i zapuštena, koža upaljena. Naravno, nije obeležen, pa se ne zna vlasnik.

Milica se i dalje nada da je ovaj pas izgubljen i da će se vlasnik javiti i preuzeti brigu o svom ljubimcu ukoliko priču o njemu podeli na društvenim mrežama podeli što veći broj ljudi. Nažalost, ova priča je samo jedna od hiljada koje svakodnevno pričaju ljudska neodgovornost i okrutnost. Ovako namučeni psi i mačke žive među nama a plod su onih kojima nije stalo do života. Njima je stalo do zarade, pokazivanja i stvaranja lažne slike o dobroti i bogatstvu. Oni će besomučno iskrišćavati kujice kako bi dobili što veći broj štenaca koje će prodavati po bilo kojoj ceni svakome ko je spreman da plati i da se potom hvali. Neće razmišljati o tome kako je kuji, kako je štencima, gde će i kako završiti. Njih ove slike neće pogoditi u srce. Njih jednostavno nije briga za sudbinu živog bića.

Pročitajte i ovo: STEFAN NE GUBI NADU I MOLI SVE koji su videli njegovu Leksi koja je nestala pre 40 dana da mu se jave!

O onima koji kupuju kako bi se hvalili i stvorili lažnu sliku o svojoj dobroti a potom dozvole ovakvo stanje psa kojeg su kupili više ne vredi govoriti. Nijedna uvreda, kletva ili psovka na njih ne deluje. Oni nemaju srca i to se nikada neće promeniti.

Ostaju samo ljudi koji uprkos svemu pokušavaju da spasu i pomognu. Kako je njima posle svih onih koje vide, drže mala izmučena tela u svojim rukama moleći se za njihove živote i neko čudo koje će ih spasti. Srećom ima ih i ne odustaju. Treba svi da im uputimo veliko HVALA i da im pomognemo koliko god možemo.

Izvor:  Facebook Milica Ostojić